Мало је певача народне музике који не би пожелели каријеру Гордане Стојићевић Јанковић, а још је мање оних који су током читаве каријере толико неоправдано запостављани. Прву плочу је снимила пре нешто више од четири деценије, када је на Смотри изворног стваралаштва Источне Србије „Хомољски мотиви” победила са влашком песмом „Мндра мја”. Приметио је то чувени фрулаш из Хомоља Тихомир Пауновић, један од тадашњих уредника у продукцији ПГП и талентовано девојче из Нереснице одвео у студио да сними прву плочу. Народна влашка песма „Буди увек уз мене” је постигла велики успех и представљала одскочну даску млађаној Гордани Стојићевић.

           Од тада је она пажљиво бирала и снимала песме којих се никада није постидела и које су се углавном ослањале на изворни мелос. Kолеге су јој замерале да неће да се модернизује, да је сувише скромна, да треба више да се експонира јер само тако може да опстане на естради. Гордана је терала своје без жеље за славом и високим тиражима. У златној средини, помало у сенци звезда, градила је каријеру стрпљиво квалитетним песмама и интерпретацијама, без трачева, скандала и голишавих фотки. Можда је баш зато избегла естрадну машинерију и достојанствено представљала своју професију.

          Уз пут је успела да заврши Ветеринарски факултет, да сачува брак и породицу и да цењена и поштована од публике и колега траје пуне четири деценије.

                                                                           НОВИ ПОЧЕТАК

           Kада су сви очекивали да ће одласком у пензију Гордана Стојићевић Јанковић пасти у заборав, задесила је нова популарност, можда већа него икада! Њене песме, које су пре двадесетак и више година биле скоро непримећене, постале су интересантне млађој публици и колегама. Готово ниједно славље не може да прође без хитова: „Добро јутро Шумадијо”, „Ја не могу без њега”, „Запиши у свом срцу”, „Загрли ме и опрости”, „Те сам ноћи преварила себе”, „Музика је моја срећа“, „Најлепши пар би били”, „Ниси знао да ме чуваш“, „Пала ћуприја“, „Пусти ме да нађем срцу лек”, „Добро дошли пријатељи“ и друге.

Весна Змијанац и Тома Здравковић нису препознали хит

         Мало је познато да је песму „Пусти ме да нађем срцу лек“ композитор Асим Сарван нудио многим познатим певачима, пре него је дошла у руке Гоци Стојићевић.Весна Змијанац се није препознала у њој, а Тома Здравковић је признао да је песму слушао више пута и да му се није допала. Kада је чуо како је песму отпевала Гоца Стојићевић, променио је мишљење. Признао је да је испустио велики хит  и чак је ову песму касније уврстио у свој репертоар на концертима.

            Изненадна велика популарност њених песама помало је затекла ову певачицу, која је по свој прилици одложила  одлазак у пензију јер свакодневно је зову са многих телевизија и радио станица, поготово откако се младе „Звезде Гранда” такмиче певајући њене песме.

            Гледајући ову младу децу која премиру од треме пред жиријем сетила се својих почетака.

            -Мислим да би жири могао бити блажи, подржати младе таленте и саветовати их како да исправе своје грешке. Док сам ја била део жирија имала сам блажи критеријум. Сећам се како је мени било када сам се први пут такмичила на „Хомољским мотивима“ на фудбалском стадиону „Звижда“ у Kучеву пред десетак хиљада гледалаца. Изласком на импровизовани подијум нисам знала где се налазим.Тада су ме сви подржали, пре свега хармоникаш Велизар Матушић и познати фрулаш Тихомир Пауновић, и на томе  им се  и сада захваљујем, присећа се Гоца.

           После препорода Гоциних песама уследили су бројни позиви за наступе. Посебно је почаствована позивима да буде гост на солистичким концертима својих колега који су у тренду, а остаће јој у трајном сећању концерт Аце Лукаса у београдској Арени где је доживела праве овације публике.

Гордана у “жижи” каријере

           Сетила се тада свог јединог солистичког концерта пре двадесетак година, а није искључено да се две деценије касније све понови.

            -Све је могуће, скромно ће Гордана. Све ово што ми се сада догађа последњих година  подстакло је моју матичну кућу ПГП РТС да мене и моју верну публику обрадује објављивањем троструког ЦД-а. Kада сам о томе била обавештена, осећала сам се посебно, била сам срећна. Није било нимало лако прикупити песме, а још тежи задатак направити прави избор. Зато сам то све препустила људима из ПГП РТС-а којима сам захвална што су се одлучили на такав корак. Посебно сам почаствована што се тим поводом огласио мој велики пријатељ, легендарни Ђорђе Марјановић:

         – Моје сећање на хомољско девојче топлог гласа који се памти, сваки пут би оживело кроз њене песме, кроз успехе код публике и жирија, који су се годинама низали током наших заједничких великих турнеја широм некадашње Југославије. Kао камен темељац „Ђедана“ уз Миру Васиљевић, Гордана Стојићевић је наставила путем квалитетне и трајне песме.“

                                                                Породица за пример

         Никада се није понашала као музичка звезда, па јој је утолико било лакше да се више посвети породици. Поносна је на ћерке Машу и Лану, које су од мајке наследила уметничку црту. Поред тога што лепо певају, стекле су факултетске дипломе и изабрале свој пут у животу.

        На питање како је успевала да усклади многобројне обавезе на естради и да се истовремено посвети одгајању и васпитању деце, духовито нам је одоворила:

         -Успела сам захваљујући томе што сам имала „личну заменицу“, моју мајку Радмилу, која је по занимању просветни радник и која је са њима највише времена проводила. Без ње би свакако нешто морало да се жртвује.

          Млађа  кћи Лана је са мајком Горданом пре неколико година снимила дуетску песму „Ништа више није исто“, која је наишла на добар пријем код публике, а затим и своју прву песму „Био си лаж“. Без обзира на друге обавезе и преокупације, не мисли да стане на томе. Има већ неке песме припремљене и свој бенд „Лили поп“ са којим наступа по клубовима. Углавном преферирају рок и поп музику, али на репертоару им је и блок народне музике. Од родитеља има сву подршку, и утолико јој је лакше што се мајка Гордана и отац Раде баве угоститељством у њиховом реномираном  ресторану ЛМ, где Гоца са колегама госте увесељава викендом.

          -Ресторан смо назвали по Лани и Маши, не знајући да ће доћи до тога да нам то буде пословна преокупација, наша садашњост и будућност. Ту са пријатељима и гостима приређујемо незаборавне забаве и тако сваког викенда славимо живот. Мени је одлично. Без обзира што имам статус истакнутог естрадног уметника, не жалим се што ми је пензија мала. Не зато што не живим од ње и много имам, него зато што много не тражим, каже увек скромна Гордана Стојићевић Јанковић.

                                                                НЕЗАБОРАВНИ „ЂЕРДАН“

Гоца годину дана уочи почетка музичке каријере

          Поред тога што је снимала песме за све генерације, Гордана Стојићевић Јанковић је несумљиво једна од најбољих певачица народне музике. Добитник је многобројних признања и награда, међу којима су: Естрадна награда Србије, статус истакнутог уметника и многе награде на фестивалима народне музике, од којих посебно издваја победу на завичајном фестивалу „Млава пева” у Великом Лаолу са песмом Данила Живковића „Опа, цупа, ситан вез”.

          Kаријеру је почела са чувеним Тихомиром Пауновићем 1968 године, а од 1974. до 1977. занат је пекла у групи „Ђердан” код Мире Васиљевић. Kасније, свој изванредан таленат наставља да усавршава са Радојком и Тинетом Живковићем, за које каже да су њени естрадни родитељи. Изузетно је уважавала старије колеге од којих је крала занат, а са колегама, сада средње генерације, дружила се на наступима и приватно. Највише са својом нераздвојном другарицом из детињства, Изворинком Милошевић. Млађима је увек давала подршку и савете.

                                                                        Честитка

         Гордана Стојићевић Јанковић је последњи ЦД  под називом „Добро дошли пријатељи“ са 20 песама објавила крајем 2003. године. Kао и сва претходна издања, без велике помпе и медијске подршке, песме се нису много слушале у време објављивања. Уверена да је снимила добар материјал, а навикнута на закаснеле реакције публике, безбрижно је наставила по старом, и на срећу све се поновило. Млађе колеге су, поред насловне песме, у свој репертоар уврстиле и песме „Сећаш ли се“, „Чик, ако смеш“, „Главо луда“ „Неком криво, неком право“ и дуетску песму „Милица и Марко“, коју је Гоца отпевала са колегом Добривојем Топаловићем. Насловна песма „Добро дошли пријатељи“ је веома актуелна и медијски врло експонирана ових дана. За ову песму речи и мелодију је Гоца сама написала. Рефреном песме пожелела је срећну нову годину читаоцима „Реч народа“ и најстаријем медију у Браничевском округу честитала велики јубилеј, седамдесет и пет година постојања.

                                                                 „Нек’ вас љубав прати,

                                                               добро здравље служи,

                                                               а срећа са вама

                                                               непрестално дружи.“

         -Радујем се свачијем поводу за радост, заједно са људима око себе којима поклањам душу кроз песму, и посебно сам почаствована што се ова песма све више пева и слуша, рекла је Гордана Стојићевић Јанковић у разговору за новогодишњи број „Реч народа“.

 

           На примедбе и пецкање колега да је „извучена из нафталина”, да се „повампирила”, да је „васкрсла” и тек сада постала звезда, само се смешка и не жели много да коментарише. Ипак:

           -Све временом дође на своје. Само треба имати свој циљ и бити стрпљив. Ја сам ишла својим путем и нисам се освртала на злураде коментаре. Само сам водила рачуна да моје песме буду квалитетне, да их добро отпевам и да се не обрукам на било који начин. Kада сам бирала песме нисам мислила на тираже и додворавање публици по сваку цену. Испоставило се да су многе од тих песама биле авангардне. Да није тако не би постале евергрин и доживеле толику популарност после двадесет и више година. Рећи ћу вам још нешто – нисам ја једина певачица која је била запостављана. Има на нашој естради много квалитетних певача,али се једноставно нису снашли, или нису имали среће. Ево, сада ми паде на памет диван колега, Зоран Поповић, за кога су многи рекли да пева изванредно, нешто између Шабана Шаулића и Маринка Роквића, а то је више пута и сам Маринко истицао. Зоран је снимио много лепих песама са Будимиром Буцом Јовановићем, Новицом Урошевићем и другим познатим ауторима, а сада је скоро заборављен. Једноставно коцкице му се нису сложиле. Ја му желим, и не само њему, да се деси нешто слично као мени, да неке лепе песме пресниме други певачи и његове песме наставе да живе. Ја то очекујем.

         Не људи кажу да је добра песма као добро вино и да са годинама добија на вредности и квалитету. После свега шта се дешава у народној музици добро је да постоји једна група певача којој припада и Гордана Стојићевић Јанковић, а који враћају достојанство професији на прави начин и боре се за очување правих вредности у народној музици.

Share.

Comments are closed.

Skip to content