Доротеја Радоичић је матуранткиња Пожаревачке гимназије, природно–математичког смера. За себе каже да је вечити оптимиста, непоправљиви перфекциониста и тешки емотивац. Спој неспојивог, уметничка душа у телу заљубљеника у математику. Амбициозна и савесна личност која одувек верује у добро у људима и смеје се и плаче наглас. Воли и прашта и не плаши се да живи живот онако како жели.
Доротеја је особа која је незадржива, вапи за знањем, новим активностима, искуствима и новим људима и интеракцијама са њима. За њу је живот једна велика лекција и сматра да нас, све што нам се дешава, учи нечему новом. Зато каже да је жељна живота и знања. Увек је била дете које је све занимало и које је све морало да зна. Нестрпљиво у својој жељи да добије одговоре на питања зашто је небо плаво, шта је на крају дуге и зашто се сунцокрети затварају. У својим маштањима и тражењима одговора никада није наишла на крај и мисли да ће заувек имати нешто да пита и сазна.
Професорка српског језика и књижевности Милена Анђелковић рекла је о Доротеји:
-Ако се по јутру дан познаје, онда је Доротеја прави пример за то. Са Доротејом сам била у учионици када је први пут села у школску клупу, а бићу и када последњи пут буде излазила из средњошколске клупе. Препознатљиве дуге, таласасте косе, радозналих очију које упијају свет око себе, позитивна, упорна, вредна, отворена за учење, жељна промене, увек је знала шта хоће и имала циљ у животу и веровала да га може остварити, и као ђак првак и сада као матурант. Мени, као изразитом лингвисти и мастер методичару, вратила је веру да још увек постоје млади људи који пуно и радо читају и негују лепу писану реч. За свој таленат и труд награђена је 3. наградом на Републичком такмичењу за Најбољи писмени задатак. Како је Богдан Поповић у Предговору својој Антологији тврдио да песма мора бити цела лепа, без слабог почетка и завршетка, округла као звезда, такав је ученик, попут изабраних песама које су се нашле у Поповићевој Антологији, била и Доротеја. До нових звезда и неслућених висина, чије границе ћеш само ти одредити, срећно, драга Доротеја!
Доротеја воли музику, свира клавир, а као члан Ансамбла Пожаревчке гимназије освојила је пуно награда. На такмичењу хорова освојила је прву награду на републичком нивоу у Новом Саду. На Међународном такмичењу хорова у Солуну Grand prix и у Прагу на такмичењу хорова (Praga cantat) освојила је друго место. Такође, воли да црта, скицира и пише. Страст према писању гаји још одмалена када је написала своју прву песму. И дан-данас у налетима инспирације пише за своју душу и чува све своје радове. Уметнички настројена, током година је схватила да су природне науке доминантније и да их лакше учи. Верује да ће љубав према уметности и њена краетивност укрштена са математиком и рачунањем допринети њеном успешном студирању на Грађевинском факултету у Београду. Амбициозно, као што код ње увек бива, себе види као академску грађанку, узорног студента и будућег стручњака који ће учествовати у пројектовању монументалних грађевина. Њена мајка, Лела Радоичић, рекла нам је да су Доротеји родитељи пружали подршку у свему што је њу занимало у оквиру ваншколских активности како би она своје афинитете што раније препознала. Тренирала је одбојку, ишла у музичку школу, школу страних језика и на креативне радионице. Уз тату који је грађевински инжењер, ишла је у обиласке објеката и одатле се родила љубав према садашњем професионалном опредељењу.
Одељењски старешина и професорка енглеског језика Наташа Берић рекла нам је о Доротеји:
–Доротеја је ученица са вишеструким талентима и интересовањима. Красе је изузетна говорна култура и таленат за писање, и на српском и на енглеском језику. Члан је школског хора у оквиру Ансамбла Пожаревачке гимназије, са којим је од првих дана у нашој школи освајала вредна међународна и државна признања. Ове године је освојила и престижну награду за есеј на конкурсу који сваке године расписује Филолошки факултет у Београду. Живог је духа, велике амбиције и упорности, сјајних радних навика, веома креативна. Њена најзначајнија особина је што је спремна да бескомпромисно ради на себи и да се усавршава у свему што је интересује. Одлично је организована и одговорна и већ је савладала вештину управљања временом, што ће јој бити од велике користи у даљем напредовању.
У слободно време воли да тренира. Бави се активно фитнесом и посвећена је здравој исхрани. Воли да се дружи и проводи време са пријатељима и породицом.
За њу је Пожаревчка гимназија место које јој је пружило много тога, од знања, перспективе, подршке и подстрека за будуће школовање до прве љубави, правих пријатеља и изузетних познанстава и рада са људима. Школа и професори остаће јој у најлепшем сећању, а она ће увек бити поносна јер је била ђак школе која јој је оставила неизбрисив траг у одрастању.
Марија Костић
школски психолог