Још једно од открића на локалитету римског налазишта Виминацијум потврдило је да је простор садашњег плодног Стига одувек био занимљив многим народима и људима различитих ставова, уверења и вероисповести.
Научници су на основу проучавања потврдили да је оловни ковчег – урна пронађен на Виминацијуму пре неколико година на некрополи међу типичним римским гробовима, припадао гностику. Урна са необичном орнаментиком је била похрањена у невеликом гробу озиданом опекама:
-Када је ковчег пронађен, једина сигурна ствар је било датовање сахране. Наиме, у њему је био и новчић из прве половине Трећег века, искован у малоазијској Никеји, који нам је омогућио да одредимо време. У ствари, само то је било сигурно у вези с урном, објашњава др Миомир Кораћ, директор Археолошког института Србије и Археолошког парка Виминацијум.
Дешифровањем тајанствених симбола којима је урна украшена, археолози су потврдили да је припадник гностицизма, мистичног блискоистоочног учења које се почетком Нове ере ширило упоредо са раним хришћанством у Египту, Сирији и Палестини. На тлу Европе иначе, до сада није пронађено ништа што би упућивало да су припадници гностичког учења били присутни на овим просторима. Откриће ће научној јавности бити представљено у монографији Виминацијума која ускоро треба да изађе из штампе, каже др Кораћ и додаје:
– Храброст је у томе да смо спремни на оспоравања, али је и то боље него да прећутимо овако јединствен проналазак. Не знамо ко су били ти блискоисточни мистици и како су стигли у Виминацијум, али доказ да су живели овде су и урна и прстенови с гностичким симболима које смо пронашли у другим гробницама. Они су, такође, светска реткост.
СИМБОЛИ СУ ПОТВРДА
Када је у ископавањима пронађен оловни ковчег, археолозима је било јасно да је различит од свега другог на некрополи. На поклопцу је био украшен рељефним ромбоидом кроз чију осу пролази стрела. Стране су биле изливене осмокраким стреластим звездама и палмом као дрвом живота.
Др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и Археолошког парка који је своје научно знање посветио Виминацијуму и из тога изнедрио много непознатих и непобитних сведочанстава о животу на овом простору од праисторије до римског доба, о открићу урне из Трећег века каже:
– Оловни саркофаг указивао је на изузетан статус покојника, можда је био учитељ или предводник заједнице. Зракасти украси на урни имају недвосмислену зодијачку структуру. Рељеф на поклопцу је посебно интересантан.
Прогањани Хришћани
Гностици су се изјашњавали као хришћани, али нису сматрали да се Бог може докучити кроз цркву, већ само кроз лично спознање, односно гнозу што значи да су познавали предхришћанску Платонову филозофију. Када је хришћанска црква постала званична вера Римског царства, почели су прогони гностика и њихови трагови су уништавани. Симболи које су оставили на прстеновима и које су користили као знак распознавања, уверавају да је урна пронађена у Виминацијуму припадала управо гностику:
-Мада је хришћански Рим као метропола анатемисао гностике као јеретике и прогањао их, у Виминацијуму је изгледа било мало другачије. Овдашње некрополе сведоче да су се припадници свих верских традиција сахрањивали једни поред других, чак и када је хришћанство постало државна религија. То значи да је толеранција владала и у свету живих, закључује др Миомир Кораћ.
Професор Кораћ на својствен начин даље објашњава:
-Ромбоидна структура, пресечена по средини стрелицом, изгледа као представа помирења два света, људског, са линеарним схватањем времена, у коме је покојник живео и космичког бескраја у који одлази. То нас је и асоцирало на учења древних гностика о божанској природи човека која се враћа Богу кроз концентричне сфере васионе. Њихова космологија је била невероватна, некако су наслутили постојање планетарних и звезданих система и описали их. Чак и њихова прича о праизвору космоса подсећа на савремену научну теорију “великог праска”.
Иза гностика који се означавају као мистици, остало је мало материјалних трагова зато што су били идеалисти и индивидуалисти. Тим више је и потврда открића на Виминацијуму значајнија.
Д. Д.