Емилија Риђић, матуранткиња природно – математичког смера Пожаревачке гимназије. Себе види као ведру и насмејану особу, дружељубиву и комуникативну. Труди се да остане скромна и захвална на свему што добија и даје другима. Себе сматра уметничком душом која ужива у проучавању науке. Емина мајка, госпођа Љиљана Рајковић за своју ћерку каже да је врло широких схватања и видика, комуникативна, начитана и јако искрена. Речи не знам и не могу у њеном речнику не постоје. Све што она себи зацрта мора да добије и оствари, макар даноноћно радила на томе. Понекад је све то напорно, како по њу, тако и по њене најближе.
Воли да учи о свему, сматра да не постоји област из које није корисно знати по нешто – уметност и књижевност или хемија и биологија. За њу не постоји тачна граница до које би ишла. Када би постојао начин да се све науке комбиновано проучавају она би била прва која би на тај начин учила или студирала. Тај Емилијин квалитет препознали су и у Итраживачкој станици Петница. Емин први семинар који је тамо похађала био је семинар Комбинованих наука. Након првог семинара у другој години гимназије Емилија се одлучила да настави са истраживачким радом у Петници, али њен избор је од тог тренутка па све до данас семинар Астрономије.
Професорка физике, Маја Ј. Глигоријевић рекла је о Емилији:
„Емилија је веома самостална, комуникативна и добра сарадница. Иницирала је реализацију јавног часа физике У срцу умируће звезде: Црна рупа. У оквиру секције примењене физике и електорнике (роботика) је учествовала у организацији пројекта Магија је у рукама ученика –Заједничким корацима до светлости знања који је реализован у доба пандемије корона вируса 2020. Пројекат је под називом Креирање филма поводом обележавања Дана светлости у Пожаревчкој гимназији сврстан у базу најбољих примера наставе на даљину. Матурски рад чија је тема Детекција гравитационих таласа говори о томе колико је Емилија посвећена, предана и бескрајно знатижењна и верујем да ће на исти начин остварити будуће студентске и професионалне успехе.“
Емилија је у школи била члан Ансамбла Пожаревачке гимназије са којим је учествовала на великом броју манифестација, како у школи тако и у граду али и на 33. међународном такмичењу хорова у Прагу (Praga cantat) на ком је освојила трећу награду.
Током четворогодишњег школовања у Пожаревачкој гимназији Емилија је учествовала на републичком такмичењу из књижевности ученика средњих школа, а на међународном литерерapном конкурсу у организацији Друштва Свети Сава освојила је трећу награду.
Као и већина тинејџерки и Емилија воли да излази, дружи се и сређује али и врло вешто располаже и балансира својим временом и обавезама. Воли фитнес, редовно тренира и води здрав живот. Воли да чита класике, фантастику, историјске романе и трилере. Заљубљеник је у књижевност и историју. Од малена је читање сматрала за своју страст, писање такође. Било који вид уметности (сликање, писање, певање, свирање) за њу је вид одмора и релаксације и увек ће се радо посвећивати томе. Сматра да је то време које посвећује својој души и нечему у чему истински ужива.
Професорка српског језика и књижевности Марија Запутил о Емилији је рекла:
„Емилија Риђић или амбициозност, марљивост, посвећеност, пожртвованост, истрајност – апсолутни синоними. Њена радозналост, креативност, разумевање материје, вредноћа, упорност и лакоћа показују како треба да изгледа успешан ђак Пожаревчке гимназије. Љубав коју Емилија Риђић показује и осећа према матерњем језику, а нарочито према српској и светској књижевности – огромна је. За њу су такмичења представљала изазов –кључ до већег успеха и з нања. Емилија је врло карактерна особа, са јаким и чврстим позитивним моралним особинама: спремна за рад, спремна да помогне и врло друштвене. Аналитички сагледава ситуације у којима се налази, има способнсот исоравног и брзог одлучивања, као и преузимања одговроности на себе. Има потребу за постигнућем, успехом и резултатом. Суперлатив је одредница која њу одређује. Желим јој свако добро.“
Обожава истраживачки рад и науку. Циљ јој је да добије неке сасвим нове одговоре и разноразне идеје, као и да се на скроз другачији начин упозна са науком. Планира да упише Електротехнички факултет у Београду и верује да ће се остварити као софтверски инжењер у некој области. Себе види као срећну, испуњену и успешну девојку која је задовољна својим животом и која ради посао који воли и који јој прија, са људима који на најбољи начин доприносе тој срећи.
Емилија каже да је у Пожаревачкој гимназији упознала људе које сматра пријатељима за цео живот и баш зато што је таквим људима била окружена четири године зна да је ова школа створила и тек ће стварати велике људе и академске грађане. Била јој је част што је на неки начин оставила бар мали траг у таквој установи. Такође, драго јој је и веома је захвална за све прилике и искуство које је добила као ученик Пожаревачке гимназије.
Школски педагог, Марија Костић