Емилија Стојановић је матуранткиња природно-математичког смера Пожаревачке гимназије. Себе би описала као ведру, знатижељну и скромну особу, која се труди да ради на себи и буде што боља верзија себе. Врло је комуникативна, дружељубива и воли да упознаје нове људе. Амбициозна је и посвећена својим циљевима. Увек се труди да да свој максимум у свему што ради. Одувек су је занимале разне теме и предмети, од биологије, српског, музичког и историје до енглеског језика. Поред градива које учи у школи, чита научне радове, енциклопедије и слуша предавања о темама које је занимају. Одговоре на питања која има, проналази у наукама попут медицине, цитологије, биохемије и генетике. Омиљени школски предмети су јој биологија и хемија и према њеним речима, оба предмета се врло лако могу применити у свакодневном животу и важни су за напредак човечанства. Одувек је видела важност у њиховом познавању и желела да зна више.
Током школовања у Пожаревaчкој гимназији такмичила се из биологије на државном нивоу и била је полазница ИС „Петница“ на семинару биологије.
Одељењски старешина и професорка енглеског језика Наташа Берић рекла је о Еми:
– Емилија је једна од неколико ученица на које ја као одељењски старешина могу да се ослоним да ми дају мудар савет и добру процену става одељења и генерације када је потребно да се донесу значајне одлуке у нашем раду у школи. Као ученица са високим амбицијама и сјајним радним навикама она подиже ниво аспирације и својим друговима и другарицама у одељењу. Увек је спремна да помогне и има снаге да директно изрази своје мишљење. Сигурна сам да ћемо са великим задовољством пратити њен развојни пут и радовати се њеним будућим успесима.
Као представник драмске секције освојила је другу награду на Републичкој смотри секција гимназија у Крагујевцу и прво место на Међународној смотри драмског стваралштва у Лебану представом ,,Међулушко благо“. Такође, Емилија је као члан Ансамбла Пожаревачке гимназије учествовала на великом броју манифестација, како у школи, тако и у граду. На такмичењу хорова освојила је прву награду на републичком нивоу у Новом Саду, на Међународном такмичењу хорова у Солуну Grand prix и у Прагу на такмичењу хорова (Praga cantat) освојила је друго место.
Емилија би желела да њени вршњаци спознају значај учења, поседовања ризнице знања, да осете праве дражи у добијању одговора на сва питања и да учење не виде као обавезу, већ као рад на себи и својој будућности. При решавању задатака из физике и математике највише воли да учи са братом близанцем, јер тада упоређују решења и уче један од другог.
Као редован члан Ученичког парламента волонтирала је на Сајму образовања.
Хоби су јој трчање и фитнес. Раније се бавила пливањем и триатлоном и од тада је много заволела здрав живот и физичку активност. Сада рекреативно тренира, али се нада да ће, када буде имала више времена, моћи интезивније да се посвети спорту. Такође, завршила је основну музичку школу тако да у слободно време често свира флауту. Такође, хоби јој је и читање књига. Чита на српском и енглеском језику, ужива у свим жанровима, од класике до научне фантастике и на сваки одмор креће са торбом пуном књига. Воли да разговара о књигама које је прочитала и то је важан део читања сваке књиге.
Бисерка Јовановић, професорка биологије о Емилији каже:
-Још један драгоцени камен у гимназијској ризници. Река мудрости, извор истине, слутња јединствене вредности. Њено око је рефлектор који човека обасјава љубављу, добротом и милотом. Лице благих црта, глас пријатан, име које носи савршено јој пристаје. Девојка префињеног опхођења, свака јој реч одише мирисом јасмина. Наклоност према образовању темељни је чинилац њеног васпитања. Ум блистав и просвећен, присуство пуно сигурности и силе. Учена као ретко ко, скромна и смирена као нико. Довољно је да пружи руку и заграбиће цео свет.
Саша и Данијела Стојановић, Емилијини родитељи, описују је као веома зрелу, радозналу и одлучну девојку, некога ко је ведар и позитиван и од кога не можете чути да нешто не може да уради. Велики је борац за правду, слободу говора и равноправност на свим нивоима. Воли да прати дешавања у свету и да све анализира и проучава. Емилија има снажна уверења, али је веома отворена и поштује и уважава другачија мишљења. Веома је емпатична и поштује и воли људе. Увек је спремна да свакога пажљиво саслуша и посаветује и то чини обазриво, како не би никога повредила. Искрено и несебично дели себе са свима.
Ван школе воли да се дружи и да излази. Изузетно је посвећена својим пријатељима и породици, који су врло важан део њеног живота и који јој увек пружају подршку. Такође, велики је љубитељ животиња и слободно време често проводи са својим псима.
Себе види као остварену студенткињу медицине, жељну даљег усавршавања, која храбро корача ка свом позиву и нада се да ће бити поносна на своја достигнућа.
За Пожаревачка гимназију каже да је њен други дом и да је у њој стекла пуно знања, научила пуно животних лекција и имала велики број прилика да ради на себи и научи како да се избори за своје мишљење и како да поштује туђе. Научила је колико је важно бити део тима, али и да је суштина у преузимању иницијативе у кључним тренуцима. Упознала је дивне људе, како пријатеље, тако и професоре, који су оплеменили њен живот. Гимназија је једна од најлепших прекретница у њеном животу. У њој је стекла знање које ће јој бити од велике важности за даље школовање. И на крају, Емилија каже: ,,Ја ћу увек бити део Пожаревачке гимназије и она ће увек бити део мене!“
Марија Костић, школски педагог