По јулијанском календару у Србији се обележава Велики петак, дан када је страдао Исус Христос. Овај дан сматра се најтужнијим даном у хришћанству. Исус је тада одведен из куће провсвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата који га је осудио на распеће на крсту.
Грађанима се поводом овог најтужнијег дана обратио епископ браничевски Игнатије Мидић следећим речима:
-Смрт Христова је уствари повезана са нашим гресима. Човек мора бити посредник између читаве природе и Бога, јер природа је створена ни из чега, она не може постојати као самостална, већ искључиво у заједници. И управо ради тог постојања природе Бог је створио човека слободним да он буде тај који ће прво природу да сједини једно са другим, а затим и човека са Богом. Човек је одбио да то учини, хтео је да он буде Бог, природу није хтео да приносу никаквом богу, није признавао никога изнад себе. Оно што је уследило након тога јесте да је природа остала смртна. Као што каже Максим Исповедник: обзиром да природа нема стално кретање, она се покренула и пошла ка не бићу. То што имамо утисак да живимо, ми уствари стално умиремо. Умиремо од кад се родимо. Процес живота је уствари процес смрти и траје колико и живот. Смрт није нешто што уђе у наш живот у 60 – 70. години живота, она нас прати. Да би се спасила природа Бог није одустао од ње. Није постојао другачији начин осим да постане човек, како би сву ту природу сјединио са Богом. Међутим, чим је постао човек, аутоматски је постао смртан зато што је узео нашу природу која је већ била смртна. И зато је Господ уствари и умро. Ми му у цркви то забрањујемо. Да он није дошао, свет се не би сјединио са Богом и ми би пропали. Сједињење са Богом значи васкрсење, односно победа живота над смрћу која влада у природи. Зато је уствари централни догађај код нас причешће. Долазите у цркву, сједињујете се једни са другима и Богом и тако превазилазите смрт. Морамо знати да је човек створен ради природе. Бог је хтео природу да спасе. Све шуме, животиње, небеска он је створио за вечност, али оне не могу то остварити без заједнице. Човек је велики зато што без њега природа не може да постоји, али са друге стране он прави велику штету природи, казао је епископ браничевски Игнатије Мидић.