Уколико тржиште буде имало веће потребе за плодовима малине, сви наши произвођачи могу да рачунају на зараду гајењем ове воћне врсте. Бележимо стални раст површина у браничевском округу под малином и најчешће су то нови засади ремонтантних сорти (Полана, Полка, Херитиџ), али присутне су и једнородне сорте Виламет и Микер.
Сорта Полана је створена у Пољској, отпорна је на мразеве и даје високе и редовне приносе. Ранија је сорта и сазрева средином јула. Изданци су чврсти и успешно се гаји без наслона. Плод је крупан око 4 грама. Полка је новија пољска сорта чија се производња интензивно шири последњих година. Врло је ране епохе зрења, почиње да зри средином јула. Изданци су средње бујности и захтевају проређивање на 12 до 15 по метру. Плод је крупноће око 4,6 грама јарко црвене боје. Сорта Херитиџ створена је у САД- у, сазрева касно почетком августа и траје све до првих мразева.
-Двородне малине су сорте које могу донети два рода годишње: летњи-јунски и јесењи од средине јула до краја октобра (до појаве мразева). Изданак двогодишњих сорти живи две године, али се у пракси најчешће користи само у једној години, након чега се косе до основе, па зимске ниске температуре не представљају опасност за измрзавање. Веће штете могу настати од високих дневних температура, па је пожељно поставити мреже за засену, сазанајемо од Милене Зафировић, дипл. инж. у ПССС Пожаревац.
Од великог значаја за гајење малине је правилан одабир земљишта, јер малина развија плитак али снажан коренов систем, са великим бројем изданака. Треба избегавати земљишта са високим нивоом подземних вода, јер се на њима малина слабо развија. Малина најбоље успева на слабо киселим земљиштима pH 5,5-6.5, добре вододржљивости, али и добро дренираним земљиштима. У погледу механичког састава земљишта, засади малина најбоље резултате постижу на лакшим, или песковитим иловачама. Чак и на врло лаким, песковитим земљиштима малина може да успева без ограничења, али уз примену великих количина органске материје, било да се примењује зеленишно ђубрење, или се пак уносе адекватне количине стајњака, компоста, или неких других органских ђубрива.
-Да би се земљиште на адекватан начин припремило за садњу малине неопходно је утврдити његове агрохемијске карактеристике, најкасније у јесен пред годину заснивања засада. Полузгорели, или свежи стајњак треба заорати у земљиште током јесени, никако током лета, јер се у време максималне активности патогена повећава опасност од инфекције земљишта пламењачом или увенућима. У случају уношења великих колична свежег, или полузгорелог стајњака, гајење кукуруза као предусева пред садњу малине је прилично добра варијанта, како због смањења инокулума Phytophtora fragariavar.rubi, тако и због смањења бројности жичњака и грчица у земљишту, истиче Милена Зафировић.
Изданке треба куповати од регистрованих расадника. Изданци треба да су добро развијени, висине најмање 50 цм и дебљине 8 до 10 мм, на 5 цм изнад земље. Такође морају имати развијен жиличасти коренов систем. Садњу треба обавити на међуредном растојању 3м и у реду 30-50 цм. Пре садње треба одрадити фину припрему земљишта( тањирањем или фризирањем), при чему се уносе и минерална ђубрива или по потреби сумпор (за закишељавање земљишта) или (кречњак за повећање pH вредности). Садњу је најбоље обавити у јесен или у рано пролеће.
-
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства
М.П