И поред ванредних околности пролећна сетва у општини Голубац тече по плану и без већих потешкоћа. Користе се оптимални рокови, а пољопривредни произвођачи су се већ уходали са издавањем дозвола за кретање за време трајања полицијског часа и како кажу проблем прави суша.
– Најважније је сада посејати, не губити време, али је суша озбиљна, кише нисмо имали већ неколико седмица. Зато идемо на дубљу сетву и буквално сваку парцелу проверимо, па онда одлучимо на коју ћемо дубину сејати, да ли на 5 или 8 центиметара, кажу голубачки ратари.
Како смо сазнали од пољопривредних стручњака општине Голубац, под кукурузом је у плану да се засеје неких 4.500 хектара, сунцокретом 200 хектара и поврћe на 50 хектара. Оно што се чека јесу неке озбиљније падавине које би свакако добродошле, јер зимске влаге су биле занемарљиве. У фебруару смо имали 20 до 30 литара, у марту још и мање, тако да влаге недостаје. У овим првим роковима сетве, на дубини сетвеног слоја нешто је влаге и било, али сада је стање већ критично. Зато саветујемо дубљу сетву, да сеју у влажно, па ако треба и на 7 центиметара, саветују стручњаци ове подунавске Општине. Недостатак падавина, високе температуре, неефикасност примењених ђубрива, појава првих симптома болести и бројни други фактори, довели су до великих, видљивих промена на усевима стрних жита.
Прошле јесени у општини Голубац засејано је око 2.200 хектара под шеницом и другим озимим усевима. Произвођачи пшенице се интересују шта се дешава са биљкама, које су до пре месец дана изгледале веома добро. Сада када су ушле у фазу интензивног пораста и генеративног развића, губе модрозелену боју листа, заостају у порасту, формирају „копљасте” листове, док старији листови убрзано одумиру. Ове појаве нису нове и за сваку постоји објашњење. Међутим, основно је питање шта се може учинити да се потенцијал биљака сачува, или развије до крајакако би и принос био солидан. Током првих 20 до 25 дана марта температуре су биле од 4 до 6 степени више од просечних, што је дало одређено убрзање вегетацији. У последњој декади је температура нагло пала испод просечних вредности, за 3-4 степена, са снегом и мразевима од -1° до -5 °. У првој декади априла средње дневне температуре су биле испод биолошког минимума за генеративну фазу (од 8 до 10 степени). При томе су максималне температуре достизале 24-25 степени, уз јаке ветрове. То је проузроковало велике губитке влаге из ораничног слоја из кога се пшеница у овом периоду снабдева водом и хранивима и недостатак резерви влаге је све израженији, упозоравају пољопривредни стручњаци. Зато голубачки ратари са великим нестрпљењем очекују кишу која ће омогућити да озиме биљке имају довољне количине влаге како би се развијале и тако дале задовољавајуће приносе у наредној жетви.
Љ.Настасијевић