Када је у питању примена хербицида у виноградима постоје одређена ограничења као што је ограничен број активних материја које могу да се користе, а такође постоје и ризици који се односе на резистентност корова на хербициде. Често се дешава да, уклањајући осетљиве једногодишње врсте, долази до ширења вишегодишњих врста. Поред тога, учестала примена хербицида истог механизма деловања, може да доведе до развоја резистентности код корова и самим тим до повећања трошкова производње. Зато је важно комбиновати хемијске и нехемијске мере.
Код примене хербицида у засаду винове лозе мора се водити рачуна да не дође до заношења капи да би се избегла фитотоксичност због чега се препоручује примена хербицида прскалицама са нижим притиском које формирају капљице већег пречника, и употреба дизни са лепезастим млазом.
Хербициди који се користе у засаду винове лозе могу се поделити у неколико категорија: 1. земљишни, које биљке значајно усвајају као што је а.м.напропамид (Девринол 45-F), 2. контактни, системични, који нису активни преко земљишта а.м.глифосат и 3. контактни системични, који су донекле активни преко земљишта (2,4-D).
Пожељно је приликом сузбијања корова комбиновати земљишне и контактне хербициде. Због поменуте појаве резистентности приликом сузбијања корова, потребно је комбиновати различите мере као што су обрада земљишта, коришћење малчева, соларизација, гајење покровних усева…
Драгана Урошевић,
дипл.инж.заштите биља у ПССС Пожаревац