Србија нема посебан документ којим дефинише ургентно хранитељство али је ова категорија препозната Правилником о хранитељству из априла 2008. године поред стандардног, спезијализованог и повременог хранитељства. Ургентно хранитељство се примењује у хитним ситуацијама када дође до напуштања детета од стране родитеља, грубог занемаривања или злостављања детета или када су родитељи спречени да брину о детету због тешке болести или смрти. Траје до разрешења кризне ситуације у породици или до примене неке друге одговарајуће мере заштите у складу са најбољим интересом за дете. У таквим хитним ситуацијама, а оне се дешавају, реагује надлежни центар за социјални рад који мора да пронађе решење.
-То може да се деси у било које доба дана или ноћи, преноси своје дугогодишње искуство социјалног радника Бранка Ђорђевић из Центра за социјални рад у Пожаревцу. Ми смо дужни да реагујемо и нађемо адекватну породицу за дете или децу, у неким случајевима мајку са дететом. Специфично је што у таквим ситуацијама наш тим не може тог момента да изврши обраду, припреми хранитељску породицу и дете. Тражимо најбоље решење у оквиру могућности које имамо или док се случај у неком облику разреши. Ургентан смештај је обично на дан – два и овде у Пожаревцу сада од десет хранитељских породица имамо само две које примају на ургентан смештај.
УРГЕНТНИ ХРАНИТЕЉИ СУ ДРАГОЦЕНИ
Посебне обуке за ургентно хранитељство нема. За њега се понекад одлучују породице које се баве стандардним хранитељством и имају лиценцу, али одлуку доносе они сами и центри за социјални рад не могу да им то наметну. Они имају право да се изјасне да су спремни и за ургентни смештај:
-Те хранитељске породице су нам драгоцене, каже Александра Стојковић, психолог и део стручног тима Центра за социјални рад у Пожаревцу. За разлику од стндардног хранитељства, код ургентног нема претходног контакта, ми не знамо какав је здравствени статус нити можемо да извршимо све процене, а детету мора сада и одмах, без икаквог одлагања да се обезбеди смештај. Спремност хранитеља да у том тренутку прихвати дете нам много значи и новој групи хранитеља који су сада на обуци, понудићемо да раде и ургентно хранитељство. Ако прихвате, пошто прођу стандардну обуку, даћемо им ближа упутства и упутићемо их на то шта је ургентно стартељство и који су ризици.
При ургентном смештају Центар за социјални рад води рачуна и да се не угрозе деца која су на стандардном хранитељству у породици. Сврха оваквог смештаја до кога долази у изненадним ситуацијама је да дете добије дом и заштиту за прво време док се све не одради по стручним стандардима и не нађе трајније решење. Ургентни смештај у хранитељској породици може да траје највише до 30 дана. Држава која је дужна да заштити дете плаћа и ову врсту хранитељства аналогно стандардном и трошкови се обрачунавају по времену проведеном у породици.
Д. Деурић