Обрен Гојковић је матурант Пожаревачке гимназије на природно-математичком смеру. За себе каже да се труди да буде поштен и да обема ногама стоји чврсто на земљи. Критичан је према себи и сматра да увек може и више и боље, али није незадовољан својим досадашњим резултатима. Воли природне науке, а посебно физику, хемију и билогију (посебно физиологију). Градиво из школе му некада није довољно, па знање потражи и ван основног градива. Веома му је важно да разуме како живи свет функционише и да све научено доведе у склад и то себи представи као целину. Природне науке га у целини одушевљавају зато што му омугућују сазнање о читавом свету који нас окружује.
-Учећи физику, хемију и биологију сазнајемо о егзактности најразличитијих процеса који се одвијају, како у нашем организму, тако и у природи, сматра Обрен.
Одељенски старешинна и професорка хемије Мирјана Живојиновић:
„Обрен је самосвестан, духовит, креативан и студиозан у свему што ради. Добро је организoван и посвећен. Са лакоћом савладава све школске обавезе. Успешан је у природним наукама, док изузетне резултате остварује из књижевности и српског језика o чему сведоче награде са државних такмичења. Пуно чита и изузетно је информисан, има разноврсна интересовања и по многим питањима има изграђене ставове. Жеља да зна и разуме суштину је његов покретач. Лепо је видети младог човека који је тако постојан на путу целоживотног учења и сазнавања који је, сасвим сигурно, Обрен себи предодредио. Сигурна сам, да чиме год се буде бавио, биће успешан. У раду са децом увек је задовољство упознавати овакве младе људе у које се уздамо.“
Посебна љубав му је књижевност. Пише и чита од малих ногу. Велики је заљубљеник у класике светске и домаће књижевности. Достојевски, Емил Зола, Шекспир, Булатовић и Кнут Хамсун су му најдражи писци. Историја српске и светске књижевности је нешто што га посебно инспирише. Ужива у читању, а потом и у анализи најразличитијих приповедака и романа. У књижевности га посебно занима филозофија коју писац истиче, али и историјски тренутак о коме писац говори, а који кореспондира са савременим, интернационалним мотивима, који сачињавају свакодневницу људске културе и друштва.
Обрен се такмичио на државној „Књижевној олимпијади“ у другој и трећој години гимназије и оба пута освојио другу награду. Био је и члан лингвистичке секције где је писао о књижевном стваралаштву Радоја Домановића и заједно са остатком тима освојио прво место на републичком такмичењу. Као гимназијалац трећег разреда, Обрен је освојио и другу награду на међународном литерарном конкурсу пишући рад на тему „Свети Сава у народној традицији и фолклору“. Учествовао је и у међународном пројекту Снимам науку у коме је објаснио суштину драме „Господа Глембајеви“ Мирослава Крлеже. Његови књижевни радови објављени су у школском часопису Развитак.
Професорка српског језика и књижевности Марија Запутил:
„Обрен Гојковић или школска енциклопедија књижевности – апсолутни су синоними. Знање, разумевање, примена, анализа, синтеза, евалуација – дакле, сви нивои Блумове таксономије, јесу именице које одређују Обрена као веома успешног и надареног ђака. Његова дубока и умна љубав према књижевности изнедрила је из њега огроман број литерарних радова, критичких осврта и критичких анализа српске и светске књижевности. Континуирано читање књижевних дела и признатих историчара и теоретичара књижевности код Обрена изазивају емотивно и рационално анализирање, не само књижевног дела, већ стапање књижевног дела и живота у коме трајемо. Обрен Гојковић носи у себи огромну љубав према раду, он је пожртвован, искрен, марљив, амбициозан, друштвен и насмејан. Обрену желим све најбоље и да истраје на путу ка свом циљу и остварењу својих жеља.”
Волео би да се бави научним радом и радом на факултету предајући на катедри за Српску књижевност са компаристиком Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Обренов отаац Владан Гојковић, рекао је да његов син ужива у гледању позоришних представа, филмова и у дружењу са пријатељима. Истакао је да је врло рано почео да чита и на тај начин спознао свет око себе. Сада пише приповетке. Родитељи су веома поносни на њега јер су одгајили доброг човека и труде се да схвати да све зависи од његовог рада. Веома су задовољни знањем који Обрен носи из Пожаревачке гимназије и залгањем професора у његовом напредовању.
Обрен је рекао да је Пожаревчка гимназија најбоља могућа опција за коју се будући средњошколци могу одлучити, јер је њему време које је провео у школи донело велика знања и велика пријатељства.
Марија Костић, школски педагог