У афирмацији аутохтоности влашког етницитета незаобилазна је влашка култура, бренд српског културног миљеа. Негује се кроз бројне манифестације, активности удружења, културно – уметничких друштава и појединаца, уз подршку Националног савета влашке националне мањине.       

Председник Извршног одбора Савета Влаха Радиша Драгојевић, наглашава да се сваки народ, а свакако и национална мањина, препознају по језику и култури. На тај начин се идентификују и то их чини аутономним и аутохтоним. По томе се разликују од других:

– Онолико колико сачувају језик и културу, толико су препознатљиви, толико трају. Сведоци смо да у свету постепено нестају језици неких народа, чиме се губи и траг оних који су тим језиком говорили. Исто се дешава и са културом, традицијом, истиче Драгојевић.

АУТЕНТИЧНО БОГАТСТВО СРБИЈЕ

Власи су у Србији препознатљиви по специфичној, садржајној култури и богатој традицији. Наглашени су обичаји, посебно неговање култа мртвих кроз ритуале који се и данас чувају.

Издвајају се по аутентичној игри, песми,.., која се негује не само међу Власима, већ и међу невлашким суграђанима. Део су репертоара свих фолклорних ансамбала, а добро је познато и да нема прославе на којој се није заиграло влашко коло.

Сва изворна култура негује се и афирмише кроз бројне манифестације, на којима се осим песме и игре могу видети и изворна народна ношња, рукотворине, као и стари специјалитети влашке кухиње, међу којима издвајамо „жмаре“, најстарије икада записано јело карактеристично управо за села на подручју Хомољских планина.

Издавачка делатност

Издавачка делатност такође представља важан сегмент активности Националног савета влашке националне мањине, која је истовремено и део текућег процеса стандардизације влашког писма и језика, каже председник Извршног одбора Савета Влаха Радиша Драгојевић, и додаје:   

– Усвајањем писма 2012. године створили смо услове да културни садржаји који живе у усменом предању буду и забележени на матерњем влашком јетику. Од тада интензивно радимо на томе. Осим уџбеника за изборни предмет у школама „Влашки говор са елементима националне културе“, као и пратећу лектиру, такође су забележене и отргнуте од заборава влашке умотворине, басне, бајке…, дакле књижевност. Покренули смо и посебну едицију „Села Влаха у Србији“. Иначе, у Србији постоји око 180 села са влашким становништвом у већини, која у наредном периоду намеравамо да овековечимо кроз монографије. Прва објављена књига у тој едицији је „Мелница, село у Млави“, која садржи податке из последња два века, од почетна 19-ог, до данашњих дана. Настављамо припремање материјала и за друга села, као и целокупно развијање издавачке делатности.

– Посебну пажњу посвећујемо догађајима на којима се могу видети влашка игра и чути влашка песма. Значајан је број познатих влашких извођача, али и невлашких извођача влашке музике, што говори о значају, препознатљивости и степену афирмисаности влашке музике. Наравно, не занемарујемо ни друге елементе влашког идентитета, каже Драгојевић, и додаје:

– Власи живе у двадесет општина у Србији и у већини постоје манифестације посвећене влашкој култури. Најбројније су у већим општинама као што су Бор, Неготин, Петровац на Млави, Кучево, Бољевац, Мајданпек, у којима се годишње организује и по десетак таквих манифестација. Издвајају се „Хомољски мотиви“ у Кучеву, на којима није заступљена само влашка заједница, али с обзиром на то да се углавном окупљају општине из источне Србије, доминирају влашка песма и игра. Значајан је фестивал „Гергина“ у Неготину, који је посвећен искључиво влашкој култури. Врло је посећена манифестација „Жумаријада“, у петровачком селу Кладурову, на којој је акценат на чувеном влашком јелу „жмаре“, уз низ других старих специјалитета. У Источној Србији су бројне и манифестације посвећене инструментима доминантним у влашкој музици, као што су фрула и гајде.

– Власи су једна од ретких заједница која је сачинила мапу културних манифестација у Србији, у општинама са влашким становништвом. Све манифестације смо регистровали, а Национални савет пружа материјалну и стручно – организациону помоћ. Такође су Власи једна од ретких мањинских заједница која је донела Стратегију развоја културе за период од 2015. до 2020. године и у припреми је нова Стратегија за следећих пет година. У нашем деловању, не запостављајући образовање и информисање, приоритет нам је култура, дакле, влашка традиција, истиче председник Извршног одбора Националног савета Влаха Радиша Драгојевић,

А. М.

ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ

Двојезичан пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС

Kultura- veđearje lu identitjetu vlahilor

În răzloźitu lu vredujală šî aja śe ji kunoskut numa lu etnicitjetu vlahilor nu sî puaće okolji kultura vlahilor, un brend dîn marje kultură sîrbaskă. Sî pazîašće prîn mulće manifestacîj, aktivnosturj lu asocîjacîj, drusturj dî kultură šî kîćeunji, ku aźutarja lu Savjetu Vlahilor.

Predsjednjiku lu odbuaru dî realizacîje lu Savjetu Vlahilor Radiša Dragojević, spunje kă tuată lumnja, a jar aša šî etnicitjetu, să kunuosk pră ljimbă šî kultură.  În aăla fijalj să identifikuje šî ajă îj faśe ajmitrîlja šî ku marje vredujală. Prîntu aja nus întrun fjeal ku ajlalc:

-Kît pazăsk ljimba šî kultura, atîta îs kunoskuc, atîta trăjesk. Njisăm svjeduoś kă în svjet merjekuc să pijarđe ljimba lu njišće lumnje, ku aja sî pijarđe šî urma lu aăja karje a vuorbit aja ljimbă. Tuotuna să potrivjeašće šî ku kultura, tradicîja, spunje Dragojević.

Bogacîja vadzută numa în Sîrbije

 Vlahi în Sîrbije îs kunoskuc pră aja śe ji numa aluor, marje kutură šî bogacîje dî tradicîje. Îs pastraće mulće ađeturj ljegaće dî aj muorc prîn ritualurj karje să pazăsk šî astădz.

Sî aljeg prîn źuokur karje îs ajmitrîlja, kînćiśe,.., karje să njaguje nu numa întră Vlahi, ma šî întră ajlaltă lumnje njevlahilor. Jej îs o parće dî tuaće folklorurj, kă binje ji kunoskut kă nuje niś o vjesaljije la karje nu sa źukat źuoku vlahilor.

Tuată kultura dî batrînjacă se pazîašće šî arată prîn mulće manifestacîj, la karje prîngă kînćiśe šî źuokurj să puaće vjeđa šî puortu vlahilor, lukru în mînj, ka šî mînkarja dî batrînjacă, întră karje îs žumjarîlji, măjbatrînă skrisă mînkarja numa dîn saćilji dîn Omuolj.

Publikujala

Publikujala ji jar aša un segmjent în aktivnosturlji lu Savjetu Vlahilor, karje ji šî o parće lu procjesu lu standardizacîje lu ljumba šî skripsuorja vlahilor, spunje Predsjednjiku lu odbuaru dî realizacîje lu Savjetu Vlahilor Radiša Dragojević šî dospunje:

–  Ku verifikujala lu skripsuorje 2012.an am fakut usluovurj sî să sadržajurlji dî kultură karje a trajit în prezentujala ku vuorba skriu pră ljimba vlahilor. Dă atunśa lukrăm mult la aja. Prîngă kărc dî predmjetu dî aljes în škualje“Vuorba vlahilor ku elemjenturlji dî kultură“ , ka šî lektiră, jar aša îs skrisă šî pazîće dî zaujtat kreăcijurlji dî întelektu vlahilor, basnjilji šȋ povješć a lu lumnje…,literatura. Am înśeput edicîje „ Saćilji Vlahilor în Sîrbije“. În Sîrbije jeastă prîngă 180 dî saće ku lumnja vlahilor în măjmare număr, karje în periodu śe vinje avjem în plan sî uđaskă în gînd prîn monografijurj. Karća karje ji măjînainće publikujită în aja edicîje ji „Melnjica, satu în Mlauva“ în karje îs podatkurlji dîn duava vakurj śe a trjekut, dîn apukatu lu 19. pînla dzîljilji dî astîdz. Astrînźem matejijalu šî dî ajlalće saće, šî lukrăm la învaljitu lu tuată  publikujală.

-Mult nje abaćem la potriviturj unđe sî puaće vjeđa źuoku vlahilor šî audzî kînćiku vlahilor. Kođa jeastă kunoskuc kîntatuorj vlahilor, ama šî karje nus Vlahi dar kîntă muzika vlahilor, śe nje spunje dî marje fajde , dî kunoskut šî vredujala lu muzika vlahilor. Ama nu trîabuje sî zujtăm šî aljelalće elementurj lu identitjetu vlahilor, spunje Dragojević, šî dospunje:

 -Vlahi trajesk în doadzăś dî opšînj în Sîrbije šî kam în tuaće jeastă manifestacîj dî kultura vlahilor. Măjmulće îs prîn  opšînj Buor, Njigoćin, Pjetruoc la Mlaua,, Kućiva, Buljoăc, Măjdan, în karje prîstă an sî făk vro dzîaśe dî aălja manifestacîj.  Baškašîc îs “Homoljski motivi” în Kućiva, unđe nuje numa etnicitjetu vlahilor, ama prîntu kă să astrîng dîn opšînjilji lu Sîrbije la rasarit, măjmulće îs kînćiśe šî źuokurj vlahilor. Ku marje fajdă ji festivalu „Gergina“ în Njegoćin, unđe să arată numa kultura vlahilor. Multă lumnje să duśe la manifestacîje „Žumarijada“ în satu lu Petrouc, Kladuroua, unjđe ji akcijentu la mînkarjă  vlahilor žumjeară dar jiastă šî ajlalće specijalitjeturj dî batrînjacă.  În Sîrbija la rasarit îs mulće manifestăcijurj unđe îs înstumenturj ku dominacîje în muzika vlahilor, ka kum ji flujeru šî karaba.

–  Vlahi îs întro pucînă lumnje în Sîrbije karje a fakut aluor mapă lu manifestăcijurj dî kultură în opšînj unđe trajesk Vlahi. Tuoće manifestăcijurlji am registrujit, dar Savjetu Vlahilor lji faśe asistencîje la organizacîje, finansîje šî ku uominj dă strukă. Jar aša, Vlahi îs unji dej pucînj etnicitjeturj karje a adus Strategije dî învaljitu lu kultură dî periodu dîn 2015. pînla 2020.an šî sî faśe nuovă strategije dî śinś anj. În anuostră aktivacîje, ku lukrarja la învacămîntu šî la informisîtu, prioritjetu ji kultură, tradicîja vlahilor, spunje Predsjednjiku lu odbuaru dî realizacîje lu Savjetu Vlahilor Radiša Dragojević.

• Пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС / Projektu „(Kuontra)efekturlji lu întarimja etnicitjetu vlahilor“ sufinansirjeašće Ministarstva dă kultură šî informisît  RS.
• Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stavurlji în aǎsta projekt dî medije nus întuotdîuna šî stavurlji lu organu karje a finansirjit projektu.