Kоју ћемо варалицу одабрати највише зависи од искуства, које многи риболовци чувају као тајну. Особина грабљивице да некад узима већу, некад мању варалицу, некад пливајућу, некад зарањајућу, некад ове, некад оне боје…, обавезује нас да у нашој торби увек имамо већи избор.
Најбитније за одабир је познавање типова варалица, могућности њихове примене, али и познавање врсте рибе која се лови, као и неких у пракси потврђених правила. У свету се производи безброј модела варалица за све врсте грабљивица и није лако одредити праву, јер је мали број оних које су примењиве у свим условима.
КОМБИНАЦИЈА ВИБРАЦИЈЕ И БОЈЕ
За одређену врсту рибе одабрати праву варалицу значи искомбиновати вибрацију са бојом варалице. Атрактивност боја зависиће директно од услова који владају на води (ноћ, ветар, замућенос и сл).
Рецимо, штука је грабљивица која је позната као врло прождрљива риба. Иако често насрће на изузетно крупне рибе, понекад тек нешто мање од ње саме, такође се често дешава да варалицу само добро загледа и испрати. Понекад је само чвркне врхом губице. Искуство нам говори да је у том случају најчешће била пресудна боја варалице, што је грабљивицу учинило изузетно опрезном и обазривом. Решење је што брже заменити варалицу, тачније покушати са сасвим супротном бојом. Погрешно је и даље упорно инсистирати на истој варалици, сматрајући да ће се убедљивијом техником повлачења све то поправити.
Дакле, сетимо се шта пише у Мепсовом водичу: – У јутарњим часовима треба дати предност плавим нијансама или никл – бело са плавим тачкама или пругама и слично. У сате предвечерја се препоручују варалице са белом основом и црвеним шарама различитог облика. Затим следи савет да се на благо замућеној води започиње класичним никлованим (белим) варалицама, а ако нема улова или приметите да риба прати варалицу, али је не узима, требало би одмах покушати са варалицама боје бакра или месинг жутом. Те боје се препоручују и када је време ведро, поготово око поднева.
БОЈА ВАРАЛИЦЕ ЗА БИСТРУ ВОДУ
У случају изузетно бистре воде препорука је што тамнија варалица, попут црно обојеног лептира са жутим тачкама. Kод лова смуђа вибрација је битнија од њене боје, а слично је и код вараличарења сома.
Осунчаност воденог огледала, прозирност воде, дубина и врста дна, елементи су који се морају сагледати као целина. То би нам требало диктирати избор варалице одређеног декора. Kод просечне дубине (три до четири метра), на чистом дну са мало муља, у замућеној води и по ведром дану, најбољи избор је силикон џиг (глава са оловом) црне боје. Често се на таквом терену може уловити смуђ и на варалице друге боје, али су ударци на џиг знатно јачи, а уловљени примерци доста дубље гутају варалицу. Kада је вода нешто бистрија, дан ведар, дубина око два метра, а дно тврдо, глинено, најбоље је користити варалице у нијансама пеша дакле, светло браон боје.
Правила избора варалице не треба претерано круто схватити и примењивати. Осим тога, на избор варалице могу утицати правац и интензитет ветра, положај риболоваца у односу на положај грабљивице, место са којег се пеца, обала или чамац и низ других околности које нас могу снаћи на води и које неко место чине специфичним у односу на друга риболовна место.
Мирослав Бундало