Лазар Николичић је матурант друштвено-језичког смера Пожаревачке гимназије. Марљив је, вредан, свестран и упоран младић који ужива у читању. Такође, ужива у лепотама страних језика, истраживању кратких прича на енглеском језику и свирању клавирa.
У школи најлакше учи енглески језик, српски језик и књижевност, географију и верску наставу. Оно што му се посебно допада у вези са тим предметима, односи се на начин предавања његових предметних професора. Воли да учи самостално и за њега не постоји посебно правило када је у питању учење. Изузетно је аналитичан у приступу ономе што учи, што доказује есејистичким приступом обрађеним темама. Радо улази у дискусију и полемику о темама које га мотивишу да покаже своје лично мишљење и јасан критички став. Запитаност је оно од чега полази, а дубока анализа начин да дође до суштине у различитим областима за које има интересовања.
Током четворогодишњег школовања у гимназији Лазар се такмичио из географије, енглеског језика, српског језика и књижевности. Учествовао је и две године заредом на школском такмичењу из филозофије. Тамо је имао прилике да покаже своју свестраност – од одличног познавања енглеског језика до изузетног владања индукцијом и дедукцијом приликом писања есеја на одабрану тему и приликом аргументације ставова. Његов највећи успех је пласаман и учешће на Републичком такмичењу из историје. Паралелно са похађањем наставе у Пожаревачкој гимназији, Лазар је похађао и наставу у Средњој музичкој школи „Стеван Мокрањац”. У њој је изучавао дизајн звука и богатио свој свет текстовима и мелодијама који су тражили од њега да покаже своју креативност о којој се не чита само у књигама.
Данијела Клаћ, вероучитељ, рекла је за Лазара:
„Од првог разреда Лазар се трудио да своје знање и вештине мери мером љубави према Богу, према ближњем и према читавој творевини. У том смислу, његова интересовања су свестрана. Верујем да ће Лазар, упркос свим изазовима који га чекају у будућности, наставити да гради на темељима љубави и вере у Васкрслог Христа!“
Највише воли да учи кроз читање и анализу видео снимака или филмова. Воли да чита књиге нашег владике и митрополита пергамског Зизилијуса, Такође, ужива у делима Данила Киша. Не прати телевизију, али воли да прати Youtube и Lichees. Његови хобији укључују ваншколска интересовања. Члан је стонотениског клуба и Шаховског клуба Кучево. Опробао се и у писању кратких прича, што је последица његовог интересовања за ову кратку форму и читања књига, што поред одмарања, представља начин да се разоноди ван школе. Сматра да би своје вршњаке могао да научи шаху.
Када је у питању његов став према гимназији, која је обележила његово средњошколско образовање, задовољан је ониме што је научио и постигао у њој. У школи би волео да начини једну промену. Она се односи на избор предмета који слушају ученици. Сматра да би ученици требало да имају могућност да изаберу предмете које би желели да похађају. Драго му је што је управо у Пожаревачкој гимназији упознао пуно другова и другарица.
Одељењски старешина и наставник српског језика и књижевности Ненад Милошевић, рекао је за Лазара:
„Он дизајнира светове звука другачијом семантиком главе. Ноте су историчари његове унутрашње вреве. Виолински кључ је географ на мапи његове државе. Баритон је несмирени филозоф у потрази за значењима јаве. У средини је вечити читалац и помало наивно дете – Енглез у потрази за најзанимљивијом легендом. Иако је она у њему одвећ жива. Она има боју кратких прича, јасног става, непресушне вере и увек подигнуте руке. Лазин је усуд да је срећно нађе. За себе и њему оне драге. Нек᾿ мудрост му подари и љубав и осмех и духовно здравље.”
Како ће изгледати наставак његовог школовања, зависи од околности на које Лазар не може у потпуности да утиче. Његова је жеља да упише и студира неки страни језик, док би и даље самостално наставио да усавршава своје знање енглеског језика. Највише би волео да се једнога дана бави преводилачком делатношћу. Свестан је да му је тренутна епидемиолошка ситуација, која је дотакла и њега и његову генерацију, показала да има много тога што млад човек не може да предвиди у свом животу и на шта не може да утиче. Ипак, Пожаревачка гимназија и људи у њој шаљу му искрену веру да ће пронаћи своје заслужено место у ономе што воли да ради и са људима који ће препознати његове бројне вештине и квалитете које ће тек показати. Оне исте које је и сам препознао у својој средњој школи.
Ненад Милошевић