Лепа Јело, врати се у село

Мало је популарних кантаутора народне музике као што су били легендарни Тома Здравковић и Новица Урошевић, или прослављени Предраг Живковић Тозовац и Новица Неговановић. У Браничевском округу још увек егзистирају само Драгослав Живановић Троша и Живислав Жица Марковић. Карактеристично за Жицу Марковића је да више од четрдесет година колико пева, свира, аранжира и компонује, искључиво наступа са својим оркестром. Све песме и народна кола које је снимио у досадашњој каријери, компоновао је сам. На почетку, од 1975. до 1977. године, са својим оркестром за ПГП РТС снимио је две сингл плоче народних кола,  које су биле веома тиражне, а „Бресничко коло” је скоро деценију и по свакодневно емитовано као шпица Јутарњег програма на Првом програму Радио Београда. Од тада, у мало промењеном саставу, већ четири и по деценије свирају и певају на разним весељима и забавама. Повремено су снимали плоче, касете и ЦД које је Жица Марковић својом хармоником, дивним мелодијама и нежним гласом учинио незаборавним. „Лепа Јело, врати се у село” и „Остави девојко ожењеног` човека” су песме које су обележиле његову каријеру.

      Својевремено пре десетак година, када су прослављали 35 година уметничког рада, колеге музичари су оркестар Жице Марковића као најдуговечнији предложили за Гинисову књигу рекорда. Процедура је била компликована и није спроведена до краја, а недавно су уз присуство пријатеља и колега обележили јубилеј вредан дивљења, пуних 45 година битисања на естради.  

Љубимац естраде

      Смирен и сталожен какав је одувек био кантаутор Жица Марковић важи за једног од најомијенијих личности у естрадним круговима. Поштујући основна начела животног опредељења, стечена у родитељском дому у најранијим данима, са колегама је изградио фамилијаран однос и са свима остао у пријатељским односима. Увек је био добар домаћин и у његовој кући деценијама уназад када је било слободних дана, са оркестром је увежбавао репертоар нових музичких нумера које су слушане и тражене. Мало је колега са естраде који бар једном после напорних тезги нису преспавали и угошћени у његовом дому у Великој Бресници. Љуба Лукић увек истиче гостољубивост Жице Марковића и његове супруге Златице, а посебно њихових родитеља.

     -Колико смо само пута после наступа у околини Кучева и долини Пека, када се уморни вратимо са тезге у зору, преспавали у Жицином дому и будили његове родитеље. Колико пута смо ручали, вечерали и после преспаване ноћи одморни одлазили на нове наступе. Некада су весеља трајала по неколико дана и само у овом крају имали смо по двадесет пет радних дана у месецу. То гостопримство и пажњу никада нећу заборавити. Радивоја, Жициног оца сам заволео и поштујем га као свога. То се не заборавља, каже Љуба Лукић.

ПРВА ПЛОЧА

       Почео је као хармоникаш у оркестру Драгослава Јанковића Ћивре, код кога је и научио да свира. Врло млад се осамосталио крајем  1974. године, када је са колегом Славком Милановићем, Новицом Богдановићем и Александром Јоксимовићем Шанетом основао свој оркестар. Убрзо су им се придружили вокални солисти Живкица Милетић, Љуба Лукић и фрулаш Веља Кокорић, а мало касније Раде Бикињац и хармоникаш и певач Милан Перић, који су уз Вељу Кокорића највише утицали да Жица Марковић почне да пева и стекне популарност као вокални солиста. 

       После великог успеха са првом сингл плочом „Не жури се, још си дете”, коју је загребачки „Југотон” продао у сребрном тиражу, наговестио је блиставу естрадну каријеру. Иако су многи предвиђали, велика нада дискографије Жица Марковић никада није постао велика звезда народне музике, али је снимио довољно хитова да остане запамћен у аналима народне музике.

        Све песме које су снимљене сам је компоновао, а већину аранжирао и на њима отпевао пратеће вокале, што је мали број певача чинио. Највеће  хитове „Остави девојко ожењеног’ човека” и „Лепа Јело, врати се у село” је снимио уз пратњу оркестра Мидрага Тодоровића Крњевца. Осим тога што је компоновао за себе, написао је много песама за своје колеге и колегинице: Ангела Димова, Горицу Илић, Саву Радусиновића, Душицу Младеновић, Драгана Пантића Смедеревца, Славицу Микшић, Радета Бикињца, Миланку Аранђеловић Маку, Радишу Ранковића Дилу, Јоцу Стевановића, Љупчета Пантића Жоку, Далибора Јовановског, “Слатке снове” и многе друге.

       У извођењу других певача његове песме су освајале награде на фестивалима народне музике „Моравски бисери”, „Млава пева”, „Шумадијски сабор” и „Стишки акорди”.

       И поред тога што његове песме уживају широку популарност и што су га често позивали да се такмичи, на фестивалима народне музике из само њему знаних разлога, никада није наступио као вокални солиста. Није прихватао правила која владају на естради, да се на фестивалима такмичи певајући на плејбек, нити је желео славу пошто-пото, већ се трудио да љубитељима народне музике понуди лепе песме. Сматрао је да да ће их народ прихватити ако су вредне. То је тада  тако могло и на његову срећу неке песме још увек успевају да дођу до публике без рекламне машинерије, како у Србији и земљама бивше Југославије, тако и у дијаспори, на свим меридијанима где има српског живља. Шеки Турковић је не тако давно гостујући на БН телевизији причао да је у Бањалуци и другим градовима БИХ, осим својих, највише певао и највише бакшиша добио за извођење Жициних песама „Остави девојко ожењеног’ човека” и „Лепа Јело, врати се у село”, које је током наступа певао више пута. Песме „Дедовина”, „Приближимо године” и „Лепа жено, вечна успомено” су више пута од публике биране као „хит месеца” у разним изборима за “хит године”. Међу антологијским текстовима објављеним на носачима звука под називом „Народна музика у поезији“, налазе се и речи песме Жице Марковића „Једном се рађа велика љубав”.

Домаћин за пример

       Последњу сингл песму „Мала Градиштанка“ Жица Марковић је снимио у студију Неше Одерковића. Пре тога никада нису сарађивали, али Неша је увек поштовао и волео Жицине песме, а сада је одушевљен његовим професионалним односом према музици.

      -Из поштовања према њему, било ми је неугодно да прекидам снимање због неких финеса, али он је то чинио сам и рекао ми је да нема потребе да се устручавам, док све не буде доведено до савршенства. А тек каква је домаћин Жица Марковић уверио сам се недавно. Између осталог тврдим да има најбољи виноград,  а самим тим и вина у околини. Годинама сам такве приче слушао од колега, а сада сам се лично уверио. Боље вино нисам скоро пио, каже Неша Одерковић Вла’.

Песма „Легендо моја” је снимљена пре неколико година и мало се зна да  није објављена на носачу звука, а на весељима је незаобилазна у репертоару многих извођача и често се емитује на радио таласима. Слично се догађа и са песмама „Твоја лепа кћи”, „Покварићу сат времена” и „Мала Градиштанка”, коју је недавно снимио и за коју се публика све више интересује. 

      У свеопштој деградацији културних делатности, деградирана је и наша лепа народна музика. Већина тих песама које се снимају последњих година немају музичке, мелодијске, ни текстуалне квалитете, што народ све више схвата и полако се враћа правој народној песми која може свакога да опчини. То уједно објашњава трајање песама Жице Марковића, упркос узнапредовалој техници и синтисајзерима,, јер топлина и специфична боја гласа широким мелодијама које протичу кроз ливаде, села и градове и вечитим темама које је у својим песмама опевао, полако стичу нове слушаоце, најпре захваљујући радио станицама у Шумадији, Поморављу, Подунављу и свуда по Србији до Дрине и преко. Узгред, осамдесетих и деведесетих година прошлог века, док су радио станице и писани медији објављивали месечне и годишње листе популарних песама и певача, после сваке објављене плоче бар нека песма Жице Марковића је била у врху листе популарности народне музике. На основу слушаности некада најслушанијег народњачког београдског „Бон Тон“ радија, песма Жице Марковића „Лепа Јело, врати се у село”  изабрана је међу 20 најслушанијих у последњој деценији двадесетог века. На тај начин се нашао у друштву далеко популарнијих извођача као што су Шабан Шаулић, Миланче Радосављевић, Саво Радусиновић, Мирослав Илић, Раде Петровић…

(Наставиће се)

Бора  Васић