Марко Миленковић је минулог викенда, поневши по пети пут титулу љубичевског витеза, потврдио на најлепши начин своје знање, љубав, посвећеност и вештину у коњичком спорту.
Рођен у Пожаревцу, одрастао је у насељу Бурјан попут својих вршњака уз фудбал и школске обавезе. Но, у то време фудбал га је мало више занимао, те као голман почиње да тренира у „Младом раднику“. Случајно или не, Марко увиђа да лопта није „оно што му лежи“ и враћа се другарима из краја, који су жељни догодовштина трагали за авантурама. Једна од њих завршава на оближњем пожаревачком хиподрому. Штале, падоци, травната стаза и мноштво коња. Први Марков контакт био је са мањим коњима, сходно свом узрасту, а званични почетак био је у школи јахања. Са њим и осталим љубитељима племенитих животиња радио је Раде Миљковић, јединствена фигура коњичког спорта који је највећи део каријере посветио раду са младима, највише уз волтижере по којима је познат широм света.
У вишебоју Марко Миленковић је дебитовао 2009. као деветнаестогодишњак. Тада осваја друго место, а као најбољи у овој дисциплини обележио је 2014, 2016, 2017. као и 2018. годину, када је исписао нову историју Љубичевских коњичких игара: први је вишебојац коме је пошло за руком да три пута узастопно освоји титулу витеза љубичевског вишебоја, па је у трајно власништво добио витешку сабљу.
В.Винкић