Милица Јовић, матуранткиња на друштвено – језичком смеру Пожаревачке гимназије. Себе би описала као дружељубиву, али тиху и озбиљну особу која чува дете у себи које често уме да буде неозбиљно. У исто време је и осећајна и брижна, рањива и нежна, али и неустрашива и јака, речи су којима своју ћерку описује Владанка Јовић, Миличина мама.
Милица воли да учи језике, анализира песме и упознаје великане књижевности. Очекивано, учење језика, како матерњег тако и страних, оно је што је ипуњава и што учи са лакоћом. Говори енглески, француски и немачки, а тренутно учи турски језик. Жеља јој је да научи барем још два. Најлакше учи сама јер то сматра временом које је посветила себи, односно свом образовању. Воли да учи кроз филмове, тачније документарце јер тада има осећај да истражује, а не да учи. Свима би препоручила да уче испред огледала иако зна да то звучи чудно. Српски језик и књижевност је одувек био њен омиљени предмет, а када је почела да учи француски, заволела га је једнако као и српски. Две године заредом такмичила се на државном нивоу из латинског језика. Учествовала је на републичком такмичењу за најбољи писмени задатак на тему „Зашто читам“. Као представник драмске секције освојила је другу награду на Републичкој смотри секција гимназија у Крагујевцу и прво место на Међународоној смотри драмског стваралштва у Лебану са представом „ Међулушко благо“. Такође, Милица је учествовала на школским приредбама, литерарним конкурсима, певала у хору и објавила свој рад у школском часопису „Развитак“ под називом „Доситејеве идеје у светлу савременог доба“.
По речима њене мајке, Милица на похвале реагује стидљиво и не воли да се истиче, често јој је и непријатно када је много хвале. Међутим, изазови у њој буде тврдоглавост и упорност. Разрађује све до најситнијих детаља како би дошла до одговора. Када се деси неуспех, врло је самокритична и каже да није довољно себе дала у одређеном тренутку.
Одељењски старешина и професор српског језика и књижевности у Пожаревчкој гимназији Ненад Милошевић рекао је за Милицу:
„Заједнички именитељ ,,Српске дјевојке” и искреног саговорника. Истражитељ дубље стварности скривене међ’ корицама песме. Дете које игре светлости и таме препознаје и кад је се оне са закашњењем сете. Она је ,,Међулушком благу” дала сумрак. Доситеју вратила је светлост. Речима украсила је небо. Легендама поклонила образ. И питања на која одговара се срцем. А њему није калуп лако дати. Има нешто и у томе што не види око…
Заједнички именитељ галеба и стене – крилато је дете с погледом силине. Милице, ми лице за снове само једно имамо. Нека ти је вавек одважно и благо.“
У погледу система образовања у гимназији једино би променила избор нивоа изучавања неког предмета како би ученици имали више времена за предмете који су њима релевантни за будуће занимање. Милица би волела да у школи не постоје табу теме, али ни ван ње. Борац је за слободу говора и једнакост.
Професорка француског језика Слободанка Обрадовић рекла је о Милици: ,,Када треба написати нешто о неком, размишљаш како то тачно да урадиш. Када је још у питању ученица која је вредна, која има идеју о свом образовању и жељу да много постигне у истом, а при томе је тиха, одмерена и скромна. Милица је са одличним предзнањем француског језика дошла у гимназију где га је више и боље радила. Увек је била најбоља у својој групи, али и у свом разреду. Заинтересована за додатне активности, успешно је положила ДЕЛФ – ниво А1 и А2. Нажалост, у ово време пандемије није се могло више и даље, али не сумњам да ће Милица све надокнадити са већом и јачом жељом кад све ово прође. Милици желим много успеха у даљем учењу језика.“
Воли да чита разнолику литературу, али предњаче крими романи и поезија. Прати блогове о моди и здравој храни. Гледа квизове ,,Потера’’ и ,,Слагалица’’. Сфера њених интересовања је широка јер, како каже, јако је радознала и воли свугде да „прочачка“. Планира да упише Германистику у Новом Саду и нада се да буде преводилац или да ради у библиотеци. Жеља јој је да једног дана има своју школу језика.
Пожаревачка гимназија за Милицу је место где је провела своје најлепше године до сада и срела људе које ће памтити целог живота.
Марија Костић
школски педагог