Драмски студио Центра за културу извео је у суботу на малој сцени драмски приказ у форми стилских вежби – минијатура. Млади полазници студија показали су сав свој раскошни таленат, али остаје жал што шира позоришна публика то није могла да види. Разлог мањег броја људи у сали јесте била епидемиолошка ситуација, али је она свакако била немоћна да спречи развој ове својеврсне школе глуме и у време пандемије. Јачање овог дела пожаревачког Центра за културу који има завидну традицију, поклапа се са преузимањем бриге Слободана Бобе Степића за његов рад од 2018. године. Доказ томе јесу бројне награде на фестивалима широм Србије, а ти позоришни сусрети били су и најбољи начин да се пожаревачки „мали“ глумци „измере” са својим вршњацима. Епилог је утисак да се под сводовима Центра за културу обавља сјајан посао када је у питању обучавање будућих драмских уметника.
Оно што су у суботу у Малој сали ЦЗК посетиоци имали прилике да виде, били су и делови наступа са лесковачких сценских минијатура.
– Ове минијатуре се састоје од кратких прича, где смо већином имали сценски покрет, а негде је било и мало текста. Циљ је био да се покаже да у позоришту могу да се праве представе у којима су покрети главно изражајно средство и као такве подједнако атрактивне као оне која имају и говор. Са друге стране, рад са децом изискује обуку да се науче да само покретима тела показују различите емоције, навео је Слободан Боба Степић, драмски уметник и руководилац овог студија.
Чак и позоришни лаици који су погледали ове стилске вежбе, могли су да виде да полазници студија већ баратају глумачким елементима који су својствени њиховим далеко старијим колегама.Тако су пожаревачки основци и средњошколци приказали покрете животиња, појединачно и у групи, тако јасно, да су на тренутак присутни потпуно заборавили да гледају у људска бића, а не у лавове, хијене, сове… и то без помоћи икаквих костима или сценографије. Изузетак су били феноменални звучни и светлосни ефекти Ведрана Лукића, којима је само појачао свеукупни утисак глумачких бравура Стефана Милојевића, Нине Плавшић, Богдана Станковића, Катарине Петровић, Луке Младеновића, Јане Васић, Теодоре Вуковић, Дарије Траиловић, Катарине Антанасијевић, Дуње Стошић и Димитрија Канђоласа.
Осим „Минијатура”, последња значајнија остварења попут Нушићеве “Кирије” и представе “Миш маус кућа хаус илити Мачак у чизмама” учинила су да сви они који прате рад овог студија једва чекају њихове наредне подухвате. Надамо се да ће се ти подухвати одвијати пред много већом пажњом пожаревачке јавности, јер они то свакако заслужују.