Пре непуну деценију, у Великој Британији понео је надасве ласкаву титулу првака света за популаризацију науке, а за знање и заслуге, те 2009. године постаје и један од најмлађих добитника Октобарске награде Пожаревца. Реч је о Мирку Ђорђевићу, доктору биолошких наука, кога поред бројних научних радова, признања и заслуга, одликују скромност и љубав ка родном граду.
Рођен је и одрастао у Пожаревцу, где је од малих ногу осетио безграничну љубав мајке Снежане и оца Славише и њихову подршку у сваком погледу. После дечачких дана проведених у уличним играма са другарима, наш саговорник уписује Основну школу ,,Доситеј Обрадовић” у оквиру које редовно учествује на такмичењима из биологије. Бројне школске и ваншколске активности нису му представљале препреку да паралелно учи кларинет у Нижој музичкој школи ,,Стеван Мокрањац”. Опредељујући се за Средњу медицинску школу у Пожаревцу као будући фармацеутски техничар, Мирко похађа семинаре из биомедицине у Истраживачкој станици Петница, што га приближава интересовању за билошке науке. Свестраност и таленат овог тинејџера у то време га воде међу чланове Аматерског позоришта „Миливоје Живановић” у коме остварује запажене роле. Ипак, стара љубав ђака генерације недвосмислено уводи на студије молекуларне биологије на Биолошком факултету, Универзитета у Београду.
– Студирајући, врло сам посвећен популаризацији науке, јер сматрам да је врло важно приближити науку и научна достигнућа широј публици у времену када се у јавности често изврћу научне чињенице и повећава утицај псеудонаучних ставова попут антивакцинацијског покрета и преиспитивања изучавања еволуције у школама, говори Ђорђевић.
Паралелно са студијама пише научно – популарне текстове за недељник „Време”, учествује у снимању серијала „С.И.У. Београд” у зоолошком врту, учествује као предавач и сарадник на „Фестивалу науке”, „Ноћи истраживача” и „Ноћи музеја”. На светском такмичењу у популаризацији науке „FameLab“ у Великој Британији 2009. године представља Србију и осваја прво место! Дотадашњи ангажман Младог Мирка Ђорђевића у науци и њеној популаризацији, препознат је од стране града Пожаревца који му исте године заслужено додељује Октобарску награду.
Труд, рад и знање овом младом човеку, кога краси мноштво врлина, уливају подстрек за даље усавршавање и рад.
– Након завршених студија у року и високим просеком, уписујем докторске студије на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, код академика проф. Николе Туцића, а тема докторске дисертације представљала је изучавање еволуционих и физиолошких теорија старења, пре свега улоге ћелијских органела – митохондрија у процесу старења, прича наш саговорник. – Уједно, 2011. године запошљавам се на Одељењу за еволуциону биологију, на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду, где данас радим у звању научни сарадник.
Као добитник ДААД стипендије, део докторске дисертације Ђорђевић обавља на престижном Институту за генетику, Универзитета у Келну, у Немачкој. Круну на дотадашње школовање – докторску дисертацију брани 2017. године, а досадашња истраживања приказао је у 11 научних радова, који су публиковани у врхунским међународним часописима, рангираним у области еволуционе биологије и биогеронтологије међу првих 30 посто часописа.
Прва година по докторату протекла је веома успешно.
– Била је успешна и за мене и за мој тим на Институту. Конкурисали смо и добили два европска гранта за популаризацију еволуционе биологије у укупној вредности од 15.000 евра. Овим грантом финансирана је изложба „Од ћелија до домена – еволуција живота на Земљи” у Музеју науке и технике у Београду и у сарадњи са Природњачким музејом у Београду. На изложби су представљени докази о еволуцији живота на Земљи, укључујући и фосиле који су пронађени на територији Србије (пре свега Источне Србије) од првих биљака пре 380 милиона година до костију рунастих мамута и тропрстих коња, као и вилице неандерталаца, наших најближих изумрлих сродника, прича Ђорђевић.
Иначе, наведену изложбу пратила је истоимена, двојезична, књига-каталог чији је један од аутора. Други грант искоришћен је за организовање прве регионалне радионице за еволуционе биологе у Истраживачкој станици Петница, на којој су учествовали студенти и научници из Србије, Словеније, Грчке и Турске, али и Шпаније, Португалије, Француске и Норвешке. И то није све.
– На крају, као вођа тима, у јакој конкуренцији од 132 пријављена научно-истраживачка пројекта, освајам трећи грант, који додељују компанија „Филип Морис“ и Центар за развој лидерства, у вредности од 600.000 динара за пројекат „Материнска клетва” и развој технике тројанских женки за биоконтролу популација штетних инсеката, са великим поносом истиче Мирко Ђорђевић.
Озбиљан истраживачки рад коме се овај скромни Пожаревљанин посветио, није га одвојио од Србије, а посебан акценат стављамо на чињеницу да је поносан на родни град, пријатеље из детињства, посебно на родитеље који га подржавају.
– Волим Пожаревац и посећујем га на сваке две недеље. У граду у коме сам рођен налазим мир и уточиште од београдске вреве, гужве, буке и врло динамичног научно-истраживачког рада. То је прилика да прошетам Табачком чаршијом, Старим корзоом, некада одем до Чачалице… Исувише је рећи да ми је посебно драго када се сретнем са другарима из основне и средње школе, дружимо се и разменимо сећања из тих дана. То је неописиво задовољство и чин који се у жаргону зове „пуњење батерија”. Сваки мој долазак у Пожаревац и родитељски дом истовремено служи и да утолим непресушну жељу за фантастичном мајчином и очевом домаћом кухињом!
Влада Винкић