Полагањем венаца на Спомен обележје Сојин салаш надомак Пожаревца, Окружни одбор СПС Браничевског округа, Градски одбор социјалиста Пожаревац, СУБНОР Пожаревац и општински одбори СПС-а из Малог Црнића и Кучева, обележили су 8. јун, дан када је на овом месту 1941. године донета историјска одлука о подизању устанка у пожаревачком крају против окупатора у Другом светском рату.
Председник Окружног одбора и члан Главног и Извршног одбора Социјалистичке партије Србије Милић Јовановић подсетио је да су се на Сојином салашу пре 80 година окупили млади људи, патриоте и револуционари, радници и сељаци, студенти и чиновници да би се договорили о организованом оружаном отпору непријатељу. Конференција је донела више одлука, а најважнија је била да се отпочну припреме за револуцију и народноослободилачку борбу. Формирана је војна комисија на челу са Аврамом Трифуновићем, делегатом из Александровца, чији је задатак био прикупљање оружја и окупљање и организовање бораца.
-Овде, на месту некадашњег салаша и летњиковца др Соје Лешевић, месец дана пре Седмојулског устанка, под руководством Моме Марковића, члана тадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Србију, одржана је Окружна конференција КПЈ на којој је учествовало 18 делегата из свих срезова некадашњег Пожаревачког, а данас Браничевског округа. На овом месту упаљена је једна од оних устаничких буктиња које су разбуктале велики устанички пламен у поробљеној Европи. Овде је зачет и борбени ембрион великог Пожаревачког партизанског одреда, који је у десетак чета окупио преко 2.000 бораца и који је у борби до ослобођења дао 13 народних хероја. Поносни смо на њих. У општенародној ослободилачкој борби, од Жагубице и Кучева до Голупца и Градишта и од Петровца, Црнића и Жабара до Пожаревца, пале су хиљаде жртава. Некадашња југословенска, антифашистичка и народноослободилачка борба дело је одважних и храбрих патриотских и прогресивних људи. Била је то, пре свега наша младост и били су то потомци славних ратника са Цера, Кајмакчалана, Куманова, Битоља, и многих других светих места наше славне историје, нагласио је Јовановић.
У неравноправној борби, приврженост слободарским традицијама и немирења са ропством, народ Србије платио је највишом ценом. Више од 350.000 бораца погинуло је у борбама, четири пута више људи уморено је у концентрационим логорима и на другим стратиштима широм Србије и ондашње Југославије, од тога у огромној већини Срба и Црногораца. У протеклом веку, кроз наше просторе протутњала су два балканска и два светска рата, односећи 3 милиона живота, цвета младости овог народа.
-Данас смо се окупили овде да свим жртвама палим за слободу и независност наше земље и за част и достојанство нашег народа, одамо највећу пошту и изразимо понос и дивљење за њихова херојска дела. Значајни датуми обавезују савремене генерације на велико поштовање наше националне историје. На овом и многим другим местима људе су у највећим несрећама окупљали, везивали и спајали идеали. Идеал изнад свих других идеала и идеал без кога се не може остварити ниједно прогресивно стремљење, увек је било очување слободе. Треба рећи да комунисти нашег округа тада, као и ми социјалисти сада, имамо много тога заједничког, како идеје тако и храброст да се боримо са недаћама свога времена.
Они нису имали тада, а и ми данас немамо избора, него да наставимо путем којим идемо и да верујемо у правичност идеја које следимо. Жртве свих јунака и недужних људи, као и велико богатство којим располажемо чини нас одговорнијим и за то да учинимо све да будућност наше деце и генерација које долазе, буде боља и срећнија. Због тога истичем да време у коме живимо нас обавезује, да будемо једни уз друге, градећи слогу и јединство управо онако, како су то на овом месту чинили делегати Окружне конференције КПЈ приликом доношења историјске одлуке о одбрани земље, закључио је Милић Јовановић.
У наставку програма стихове песама казивали су Зорка Стојановић, Мирослав Митровић и Драгиша Живадиновић.
Д.Динић
