Према Календару јавног здравља, март је месец борбе против рака. Циљ обележавања кампање је повећање нивоа свести целокупне јавности о величини проблема и могућностима превенције и раног откривања малигних болести, као и вођење здравог живота.
Завод за јавно здравље Пожаревац, у сарадњи са Домом здравља, Општом болницом и локалним заједницама на територији Браничевског и Подунавског округа, подржава и координира све здравствено васпитне активности у циљу заштите и унапређења здравља становништва, превенције и раног откривања малигних болести.
ВИШЕ ОД 19 МИЛИОНА ОБОЛЕЛИХ
Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи, а регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. У земљама убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције, сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота.
У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.
У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41661 особа (22066 мушкараца и 19595 жена). Исте године од рака је умрло 21607 особа оба пола (12174 мушкараца и 9433 жена). Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, плућима, дебелом цреву и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака.
Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту).
ПРЕВЕНЦИЈА
У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и рака дебелог црева, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и цитолошки брис грлића материце (Пап тест) једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на имунохемијски тест на окултно крварење у столици (иФОБ тест).
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знака малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Неопходно је оснажити читаву заједницу, како би креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему, као и у читавом друштву.
Редован преглед је најбоља заштита.