Роман првенац младог аутора Михајла Антића „Договор хладне ноћи” представља исповест српског ратника Светозара Антића из Драговца код Пожаревца. Главни лик представља симбол свих српских јунака, њихових патњи и страдања, како у Балканским ратовима, тако и у Првом светском рату. Попут култног романа Ивана Ивановића „Аризани” који је написан на дијалекту Јужне Србије и Јована Д. Петровића „Лина тврђа од камена”, који је написан у првом лицу на ресавском дијалекту, роман Михајла Антића је написан у првом лицу на дијалекту северо-источне Србије.
Језик романа је изворни, својствен крају у коме је Светозар живео. Аутор је прибегао посебном књижевном поступку где се о ратним збивањима говори у форми дијалога ликова, са одсуством дескрипције која је карактеристична за документарно-мемоарску прозу.
Фабула романа саткана је од детаља, упечатљивих слика и реченица крцатим народном мудрошћу. Аутор вешто води читаоца кроз причу главног јунака од Церске битке преко повлачења кроз албанске гудуре, формирања тајне организације АНТЛАС, искрцавања српске војске на Kрф до Солунског фронта и повратка у ослобођену Србију.
Ликови романа, српски војници, краљ Петар I Kарађорђевић, принц Ђорђе сведоче да су самосвест, слободољубље, родољубље, храброст, пожртвованост и одмереност биле високе моралне особине наших предака. Kњига, истовремено представља и прилог историји породица пожаревачког краја.
Својим односом према краљу, отаџбини и породици главни јунак је узвисио чин људског постојања и учинио га универзалним и свевременим питањем смисла живота у ратном окружењу.
Динамичним приповедањем, кратким, сликовитим и пријемчивим реченицама роман плени пажњу читаоца. С обзиром на то да је реч о веома младом и талентованом аутору предвиђамо му успешну и плодну књижевну каријеру.
Татјана Живковић