Садња воћака се обавља од јесени до пролећа тј. од новембра месеца све до почетка кретања вегетације, у зависности од временских прилика и припремљености земљишта. Хемијска анализа земљишта претходи припреми земљишта на коме се планира подизање воћњака. Мере припреме укључују: чишћење и равнање земљишта, риголовање – дубока обрада земљишта, плитка обрада земљишта, мелиоративно ђубрење, равнање после припреме.

Приликом подизања вишегодишњег засада, треба обратити пажњу на неколико чинилаца. Kлима – добар показатељ  климатских прилика за воћаре практичаре је да ли  успева  постојећа  воћна врста у непосредној близини. Воћке најбоље успевају на обронцима јер су изложене сунцу, па су према томе здравије, отпорније, имају тврђе дрво и лепши плод. На брежуљкастим теренима ублажава се појава раних јесењих и касних пролећних  мразева, увек постоји благо струјање ваздуха и не постоји опасност од високог нивоа подземних вода. Затворене долине, где се задржавају ваздушне  масе, врло су непогодне за узгајање воћака.Подземне воде не би смеле бити превисоке, највиши подземни ниво воде  не сме бити изнад 60 – 70 цм. Kорење не сме бити у води дуже од 8 дана, јер се може угушити.

Милена Зафировић

-Kод нас су најпогодније јужне, југоисточне и југозападне стране, а непогодне северне и северозападне. Постављањем редова у смеру север – југ осигуравамо више светла воћкама у току целог дана. За воћњак треба бирати осунчане и положаје скривене од директног удара ветра.  У близини воћњака треба искрчити шибље и дивље форме воћа које може бити заражено вирусима и другим патогенима и болестима. Ако се  воћњак подиже на теренима на којима је претходно био стари воћњак препоручује се паузирање и одмарање земљишта од три до пет година, при чему треба гајити ратарске културе, а воћке ваља садити када у земљишту иструне све старо корење. Овај временски период се може скратити на површинама које су раније коришћене за воћарску производњу, уколико се планира узгој друге воћне врсте, или промена подлоге. Одмарање земљишта подразумева гајење ратарских култура, уз поправку његових хемијских својстава. На површинама где су расле само траве одмарање земљишта није потребно, истиче Милена Зафировић, дипл. инж. у ПССС Пожаревац.

Све воћке захтевају дубока, прозрачна и плодна земљишта. Kод припреме земљишта треба испунити неколико важних услова: да се земљиште риголује на што већу дубину 60-100 цм, да би се добио што дубљи слој за несметани развој кореновог система, да се у земљиште унесу залихе минералних елемената (фосфора и калијума). За интензивни воћњак треба извршити прихрањивање  целе површине. Припрему земљишта за јесењу садњу ваља обавити до краја августа, а за пролећну садњу до краја децембра.

-Мелиоративно ђубрење  је уношење вештачких ђубрива  у све слојеве земљишта са циљем да се у земљишту осигурају залихе фосфора и калијума. Ти елементи се споро крећу у земљишту па је њихово додавање неопходно баш приликом риголовања, јер је тада једина могућност да се ђубрива унесу у дубље слојеве. Kада земљиште није смрзло,температура у плусу, земљиште припремљено и јаме ископане, може се обављати садња. Препоручује се јесења садња воћака из више разлога од којих је најважнији бољи пријем садница и боље укорењавање, закључује Милена Зафировић.

  • Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства

М.П

Share.

Comments are closed.

Skip to content