Последњих година, активност Туристичке организације Општине Жагубица је интензивирана у правцу промоције не само многобројних природних знаменитости, него и широке лепезе производа и услуга које Хомоље нуди.
-Резултати свакако нису изостали, јер је значајно повећан број посетилаца као и интересовање за краћи боравак у нашој општини. Туристичка организација својим присуством на сајмовима, друштвеним мрежама, затим кроз штампану публикацију, а највише кроз свој веома развијен манифестациони туризам, потенцијалним посетиоцима презентује све оно што је савременом човеку потребно, а то је бег од стресног живота, градске гужве и свега што негативно утичу на људско биће, истиче директор Туристичке организације Општине Жагубица мр Владан Лазић.
Посебну пажњу привлаче многобројни извори и врела, која су интересантна, не само због своје лепоте, него и због својих лековитих својстава, што је разлог више, а и оправдање за изузетно интересовање за ове природне знаменитости и огромну посећеност.
Што се природних знаменитости тиче, поред већ далеко познатих Врела Млаве и Kрупајског врела, која спадају у ред најлепших, највећих и најдубљих извора, не само у Србији, него и у Европи, у Хомољу постоји и низ мањих извора, са којих мештани и дан данас несметано, директно са извора користе воду за пиће.
Врело Лoпушња
Врело Лопушња се налази у Рибарској клисури, на десној страни долине Млаве. Избија из истоимене пећине на надморској висини од 220 метара. Вода према Млави пада преко дебелих наслага бигра. Издашност врела је променљива али до сада никад није пресушило. Локација на којој се налази врело и прелепа природа која га окружује могу се искористити за развој излетничког туризма.
Изваричко врело
Изваричко врело извире из једне мање вртаче на надморској висини од 275 метара. Има облик мањег језера пречника 10 метара и налази се неких 500 метара од насеља Изварица, у његовом југоисточном делу. Врело је веома постојано и никад није пресушило. Вода овог врела је бистра, а мути се једино после великих киша или након наглог отапања снега. Стручњаци из ове области тврде да је флора у Изваричком врелу јединствена и ретка.
Суводолско врело
Суводолско врело или Суводолица налази се у самом насељу Суви До, на његовој западној периферији. Врело извире на надморској висини од 295 метара. Kомплетно врело је каптирано и на месту извора се налазе четири чесме. Издашност је колебљива и зависи од атмосферских падавина. Окружују га зелени четинари који овом месту дају посебну драж и лепоту. Доста је посећено од локалног становништва. Поред овог врела организује се манифестација „Хомољска саксофонијада”, у знак сећања на некадашњег становника Јована Станојевића, зачетника свирања на саксофону у Хомољу. Локација овог врела је погодна за развој излетничког и манифестационог туризма.
Врело Белосавац
Врело Белосавац избија испод кречњачких одсека Тугаве (449 метара). Надморска висина извора је 290 метара. Налази се западно од Жагубице око 2,5 километара. Вода овог врела је бистра и кристално чиста, а мути се веома ретко и доста је постојано. Због тога је врело каптирано и вода се користи за водоснабдевање два насеља, Жагубице и Сувог Дола. Такође се воде Врела Белосавац користе и за рибњак пастрмке који се налази у непосредној близини. Због своје близине Жагубици и прелепе природе која га окружује представља потенцијалну туристичку атракцију, у чије је сређивање и одржавање потребно много више улагати.
Врело Мале Тиснице
На левој обали Млаве, у крајњем југоисточном делу Жагубичке котлине, низводно од ушћа Пераста у Тисницу налази се врело Мале Тиснице. Надморска висина на којој се ово врело налази износи 580 метара. Вода избија из пећинског отвора облика окапине, ширине око 10 метара и висине од 3 до 5 метара. Вода овог врела је бистра и може се користити за пиће. Издашност је колебљива и зависи од атмосферских падавина и отапања снега. Природа у околина овог врела је прелепа и изазива одушевљење код посетилаца. До овог врела се може доћи пешачењем кроз кањон реке Тиснице. Овде има свих погодности за развој излетничког туризма.
Утврђење Градац
Стратешки значај овог утврђења, одређивао је повољан положај за контролу пута, који је долином Млаве водио у рудоносне крајеве источне Србије, а конфигурација терена је утицала на његов неправилан облик, прилагођен литицама које су га штитиле са три стране. Због густог растиња и неприступачности, веома су слабо видљиви пратећи објекти и камени бедеми који су дебљине око једног метра. Археолошким истраживањима 1981. године, обухваћена је само црква, очувана до висине од једног метра, која се налази на источном ободу утврђења. Великим делом је била опљачкана и уништена од стране трагача за златом. Имала је једнобродну основу са полукружном апсидом на истоку и припратом на западу. На зидовима су очувани трагови живописа, а у припрати две зидане гробнице, у којима су сахрањени ктитори цркве. Зидана је директно на стени, са видљивим траговима старијег објекта. Нема поузданог датовања читавог утврђења, али на основу скромних података, претпоставља се да је коришћено са прекидима, од рановизантијског, до средњевековног периода.