У Пожаревцу је одржана конститутивна седница Парламента привредника Регионалне привредне коморе Браничевског и Подунавског управног округа. Након верификације мандата члановима Парламента привредника, изабрани су председник и заменик председника Парламента, као и чланови Скупштине Привредне коморе Србије. О надлежностима Парламента привредника и пословима и услугама јединственог коморског система говорила је Татјана Ерцеговић Петрић, директорка Сектора услуга ПКС, а о сивој економији Гордана Тиодоровић, директорка Правно – политичког одељења ПКС.
Нови Закон о привредним коморама креирао је простор и велика овлашћења како за парламенте привредника, тако и за све остале органе и тела у Комори. То представља обавезу како за привреднике са једне стране, да буду активни и дају своје иницијативе, тако и за све службе ПКС, да те иницијативе обраде, аргументују и буду истрајни, упорни, у борби да заједнички креирају привредни амбијент у складу са потребама привреде.
-Очекивања су велика да ће регионалне коморе у дневној, непосредној сарадњи са представницима органа локалних самоуправа и привредницима, креирати један амбијент поверења који ће омогућити да се бројни проблеми који се, по природи ствари и по природи надлежности произaшлих из закона и подзанконских аката, могу решавати само на локалном нивоу. У овом тренутку низ услуга се већ пружа, притом се ради на развоју неких нових аналитичких сервиса који ће бити доступни преко регионалних привредних комора. У питању су макроекономске и секторске анализе и прегледи, економски атлас локалних самоуправа који подразумева податке за инвеститоре о слободним локацијама, објектима, радној снази, добављачима, условима, затим атлас знања који садржи податке о институтима, лабораторијама, институцијама од значаја за привреду. Ту су и базе информација, бизнис инфо сервис, који садржи савете из области радног, пореског законодавства, информације о изворима финансирања и програмима подршке. Законом о привредним коморама омогућено је вршење јавних овлашћења у регионалној привредној комори, где је то за привреднике и најрационалније и најјефтиније, истакла је Татјана Ерцеговић Петрић.
Последњи извештај Европске комисије о напретку Србије из 2016. године говори да се у нашој земљи просек нивоа сиве економије налази у распону између 20 и 30 посто, што је заиста висок просек. У истраживању које је Привредна комора Србије спровела, сматра се да је сива економија најраспрострањенија у малопродаји са 22,90 одсто, затим туризму и угоститељству 18,52 одсто, пољопривредној производњи 9,09 одсто, велепродаји 9,60 одсто. Разлози који најчешће опредељују компаније за пословање у сивој зони су порези и доприноси на зараде 47,42 одсто, порез на додатну вредност 25,31 одсто, смањење промета 14 одсто, административне процедуре 13,27 одсто.
-Постоји национални програм за сузбијање сиве економије и ПКС има своје обавезе према овом члану и одређене активности. Потребни су нам ваши ставови и мишљења о томе на који начин држава треба да се бори против сиве економије .. истакла је Гордана Тиодоровић.
За председника Парламента привредника изабран је Саша Филиповић, власник ПД „Филип“ из Пожаревца, а за његовог заменика Мирољуб Беочанин, власника ПД „Tomi Trade“ из Смедерева. За чланове Скупштине ПКС делегирани су Иван Ташић из Огранка „ТЕ – КО Костолац“, Борко Станојевић из ПД „ДИС“ Крњево и Вукашин Петковић из Концерна „Бамби“ Пожаревац.
Овом приликом Саша Филиповић се захвалио на указаном поверењу и изразио наду да ће конституисани Парламент привредника дати озбиљан допринос развоју привредног амбијента на овом подручју.
Д.Динић