Много је изванредних певача народне музике који су имали дуге и успешне каријере, били поштовани од публике, али никада колико су заслуживали, јер нису имали срећу да их задеси бар једна хит песма. Било је и оних „срећника“ који су на почетку каријере постали препознатљиви по једној песми и од ње живели дуго, све док је песма била популарна.  Неке је хит песма задесила на крају певачког пута и самим тим се публика  на кратко поново заинтересовала за њихов претходни певачки опус, али та слава је била кратког века. Ако не рачунамо оне најпопуларније који су снимили безброј хитова, памти се невелики број певача који су имали слатко задовољство да им песме постану популарне „са задршком”, много година након објављивања, баш као што се то догодило  изванредној певачици Гордани Стојићевић Јанковић.

                             Певачка каријера њене комшинице из Кучева Живкице Милетић се утолико од свих разликује што траје безмало пола века, а већа популарност  ју је задесила негде на пола пута, после снимљених 11 синглова и 4 ЛП плоче, када се усталила међу певачима у златној средини и када јој је Перица Здравковић  дао песму „Певај и кад ти се плаче“.

ПРСТ СУДБИНЕ

                Снимала је пре тога Живкица песме Новице Урошевића, Драгана Александрића, Томице Миљића, Мише Мијатовића и Милутина Поповића Захара који су сваком певачу написали бар по један хит, али њој се није посрећило. Додуше, било је популарних песама као што су „Био си човек што зна да воли“, „Дођи, док љубави има“, „Крај мене је човек кога волим“, „Остао си к’о далека туга“,  „Свратила сам да те видим“, „Балканка“, „Свуда пођи, кући дођи“ и друге лепе песме, али како то обично бива у сваки успех мора да се умеша прст судбине.

               – До сарадње са Перицом дошло је сасвим случајно. Плочу сам већ била завршила без песме „Певај и кад ти се плаче“ и сви смо били задовољни урађеним послом. А онда је Перица са супругом Милицом дошао у госте код мене у Кучево. А код нас музичких људи ниједан сусрет не може да прође без песме. Тако је Перица отпевао једну нову песму коју је тек написао. Да ли зато што Перица и негова супруга Милица лепо певају или сам ја осетила хит који сам тражила и чекала преко две деценије, углавном песма ми се толико допала да сам пожелела да је имам на плочи. Али како кад је све завршено? Била сам упорна да зауставимо издавање албума и о мом трошку поново  идемо у студио. Поново снимање, микс и све остало и песма се нашла на страни А1! И коначно све се исплатило, каже Живкица  која је коначно дочекала својих пет минута славе у тренутку када је већ полако дизала руке од веће популарности.

                               Међутим, ни тада није ишло баш тако глатко. Многи су њено певање поредили са интерпретацијама Снежане Ђуришић, и  чувши Живкичине нове песме и већ велики хит „Певај и кад ти се плаче“ одлазили у продавницу и тражили да купе нову Снежанину плочу и касету, а онда су продавци морали да објашњавају да Снежана  није снимила нову плочу и да хит песму пева Живкица Милетић.  Живкица није имитирала Снежану,  једноставно је ову и још неке песме  на овом  и другим издањима отпевала у том маниру, а пошто им је боја гласа слична дошло је до забуне, као и много пута пре тога. Временом је енигма решена и ова песма је постала њена „лична карта“. Самим тим учинила је да име Живкице Милетић постане препознатљиво  међу љубитељима народне музике широм велике Југославије.  После ове песме и колеге певачи су се другачије односили према њој.

              Наставила је да снима плоче са лепим народним песмама, тек толико да подсети да је ту, да наступа на концетима и фестивалима и никада није зажалила што  више није било великих хитова. Није желела да моли композиторе  за песме нити утицајне људе за наступе на телевизији и није имала потребу да по сваку цену постане већа звезда, што објективно и није било изводљиво јер није желела да напусти родни крај и Кучево и пресели се у Београд.

Изненађење

                Обзиром на то да је каријеру градила полако,  некако по страни  и дуго чекала свој тренутак који је најзад дошао  после толико труда и снимљених песама, успех песме „Певај и кад ти се плаче” као да је изненадио и  Живкицу и њену издавачку кућу ПГП РТС! Први тираж је плануо,  са доштампавањем новог се каснило, па људи једноставно нису могли да набаве плочу и касету са овом песмом. Одлазили су у музичке комисионе и од продаваца добијали информације да је све продато и да чекају нови тираж! А онда су њени обожаваоци звали певачицу која се нашла у чуду.

                 -Запутила сам се у Београд и у ПГП РТС добила штуро објашњење да имају проблема са набавком репроматеријала за израду  плоча и касета! Нисам  се много узбуђивала  што ПГП РТС није искористила популарност песме и комерцијални тренутак и наставила сам по старом да певам на весељима и слављима где год су ме звали. Било ми је само важно да се ова и друге песме певају и да се допадају публици. По њиховој реакцији знала сам да је песма „Певај и кад ти се плаче” прихваћена и да самим тим расте моја популарност и  продужава ми трајање на естради, каже Живкица.

НИЈЕ КОМЕ ЈЕ РЕЧЕНО…

                 Живкица Милетић је рођена 1957. године у Кладурову код Кучева,  као Жикица Лазаревић, у  породици мајке Ружице и оца Душана, који је био веома цењен трубач у источној Србији и од кога је наследила музичке гене. Одрасла је у Кучеву, где је народну музику заволела слушајући популарне певаче на најпознатијој смотри народног стваралаштва „Хомољски мотиви“. Захваљујући познатом фрулашу и продуценту ПГП РТС Тихомиру Пауновићу,  који је приметио несвакидашњи певачки таленат шеснаестогодишњег девојчурка, пријавио ју је за учешће на Хомољским мотивима, где је освојила награду и самим тим добила прилику да сними своју прву плочу.

                Било је то лета 1974. године када је ПГП РТБ објавио деби плочу младе Живкице Лазаревић са  влашким  песмама „Воје верде фоје лата” и „Пујисору мами”, која је била дискографско  музичко освежење . На захтев уредника издавачке куће, Тихомир Пауновић је имену Жикица додао (в) и тако је постала Живкица Лазаревић, да би касније удајом преузела мужевљево презиме Милетић. Не часећи часа, наредне 1975. године, овога пута у дуету са Станишом Пауновићем,  Живкица снима још једну плочу са влашким песмама „Дам миндруцо гура тиа” и „Фаћамаш пригвиторе”, која остварује још већи тираж од претходне. Музички уредници њене издавачке куће су проценили да је талентована певачица превазишла популарност источне  Србије и предлажу Тихомиру Пауновићу  да Живкица  сними прву плочу са српским народним песмама.

                Тада већ хитмејкер  народне музике Новица Урошевић, младој певачици је подарио песме „Кад се љубав у мржњу претвори” и „Љубав је била кратка”. Ова плоча је почела да се изванредно продаје и у рекордном року је „плануо” први тираж, а онда се догодило нешто незамисливо у то време! Тада велика звезда народне музике Вида Павловић, не зна се по чијем одобрењу, преснимила је песму „Кад се љубав у мржњу претвори” и ова песма у Видином извођењу постаје хит, а на Живкицу Милетић нико више не обраћа пажњу.

             Иако су јој буквално украли почетничку срећу и велики хит, њу то није много обесхрабрило и поколебало, јер је наставила да снима плоче и постала је веома тражена певачица на разним весељима. Највише посла је имала са тада веома популарним оркестром кантаутора Жице Марковића, али је повремено певала и са другима. Такође добијала је позиве за наступе на разним концертима и најпрестижнијим смотрама и фестивалима народне музике.  Без обзира на све, Новица Урошевић и Тихомир Пауновић нису одустајали од намере да од Живкице Милетић  створе велику звезду народне музике.

             Али пут до већег успеха био је веома дуг и неизвестан. Године 1978.  је снимила сингл плочу са песмама „Био си човек који зна да воли” и „Волим твоје име и твој глас”,  да би јој за наступ на „Илиџи 1979”  Новица Урошевић подарио песме  „Дођи, док љубави има” и „Где си срећо, мој неверни друже?”. Веома запажен наступ на тада најпрестижнијем фестивалу народне музике није био адекватан оствареном тиражу плоче са овим песмама. Сви су били једнодушни у оцени да певачица таквих вокалних могућности заслужује далеко већу популарност. Исте године „Дискос” је објавио још једну плочу са лепим  песмама Тихомира Пауновића и Новице Урошевића „Нисмо били деца среће” и „Да ли ћу те још некада срести?“, али без већег одјека.

Бора Васић

Share.

Comments are closed.

Skip to content