У циљу интензивирања пољопривредне производње стручњаци препоручују ратарима да после жетве обаве пострну сетву разних пољопривредних култура за различите намене: пострне културе за зелену масу, поврће као пострна култура, пострне културе за зеленишно ђубриво.
Хељда, просо, сунцокрет, сирак и соја су културе које су прикладне за пострну производњу зрна на мањим површинама пољопривредних произвођача. Ове културе се могу успешно гајити и без наводњавања ако се пажљиво одаберу одговарајуће површине, потребна агротехника, сорте и хибриди, те изврши сетва правовремено. Ове културе служе за интензивирање ратарске производње уз коришћење истих средстава за производњу и пољопривредних површина.
Производња одређених количина зелене масе пострно може се остварити готово сваке године. Уз наводњавање постижу се врло значајни приноси зелене масе која може послужити за исхрану стоке у зеленом стању, припремљена као силажа, сено, дехидрирана сточна храна, брашно. Ова храна је врло добре хранљиве вредности и квалитета. Цена по јединици масе јој је нижа од других. За зелену масу пострно се могу гајити кукуруз, сунцокрет, соја, сирак, уљана репица, сточни кељ, перко и друге.
Поврће које се гаји у пострној сетви мора имати кратку вегетацију. То су најчешће краставац (корнишон), купус, кељ, паприка, боранија, грашак, цвекла и др. Треба имати у виду да без наводњавања нема пострне производње поврћа, јер све врсте захтевају знатне и сталне количине воде у току своје вегетације.
Гајењем пострних култура за зеленишно ђубрење постижу се бројни позитивни ефекти: земљиште се обогаћује органском материјом, побољшава се билошка активност тла, већи приноси наредног усева, утиче се на смањење болести, штеточина и корова, заштита земљишта од ерозије.
При избору културе за зеленишно ђубриво треба водити рачуна да се за следећи усев земљиште може на време припремити и усев посејати у оптималном року. У ове сврхе најчешће се примењују: грахорице, лупине, уљане репице, траве и др.