На дан почетка пробоја Солунског фронта, 15. септембра, крај Споменика српском јунаку у Косовској улици одржан је помен и положени су венци војницима који су дали живот за слободу отаџбине у Првом светском рату.
Опело је одржао свештеник Владимир Кочабер. Венце су положили представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године, Удружења потомака ратника, Браничевског управног округа, Града Пожаревца и СУБНОР-а Пожаревац.
О победоносном налету српске војске и ослобођању Србије говорио је Србислав Стојановић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова. Између осталог, рекао је:
-На данашњи дан започела је артиљеријска припрема пробоја Солунског фронта. Дуго је требало српском престолонаследнику Александру Карађорђевићу и војводама да убеде савезнике да пробој Солунског фронта може имати одлучујући значај за завршетак Првог светског рата. Тог 15. септембра, сто педесет хиљада српских војника је започео најславнију епопеју у својој историји. Пробој је био толико силовит да је за 10 дана Бугарска признала капитулацију. После пробоја ништа није могло да задржи српску војску. Српска војска састављена од сељака је после албанске голготе кренула у у победоносни јуриш и освојила слободу. Са вером у Бога, за краља и отаџбину цела Србија је била ослобођена 1. новембра.
О значају пробоја Солунског фронта и историјском тренутку Србије 1918. године говорила је професорка историје Душица Илић. Поему „Плава гробница“ говорила је ученица Пољопривредне школе Емилија Милановић.