На Никољдан 1943. године, бомбардујући Аутсбург – водећи центар немачке индустрије, срушио се авион Б-24 при чему нико од седам чланова посаде није преживео. Међу погинулима био је и Пожаревљанин Момчило Видојковић кога је априлски рат затекао као поручника, извиђача и наставника Треће пилотске школе у Мостару.
Према ратним плановима Трећа пилотска школа у Мостару имала је задатак да штити од непријатељске авијације део Црне Горе, Херцеговине и Далмације. Већ првог дана рата сукобили су се са двадесет италијанских авиона. Наредног дана снаге су ојачане са још пет авиона. То је истовремено био последњи отпор непријатељу који је пружен на релацији Мостар-Сарајево . У тим надчовечанским напорима погинуло је шест пилота.
У односу на њих, Момчила Видојковића послужила је ратна срећа те је из ових борби изашао жив и са групом наших ваздухопловаца кренуо пут Блиског истока. Већ у септембру од тих пилота формирана је ваздушна ескадрила са седиштем у Каиру. Та јединица била је под командом односно у савезништву са РАФ-ом, енглеским ваздухопловством. Упоред са тим садејством, завршавана је конструкција авиона Б-24, познатог као „Либератион“. По ратним плановима предвиђено је да ти авиони, популарно названи „летеће тврђаве“, са Блиског истока крену у офанзиву против Немачке. За управљање тако сложеним апаратима неопходна је била преобука пилота. У њиховом одабирању важили су ригорозни критеријуми, обзиром на сложеност авиона и задатака које је требало извршавати. На основу тога може се претпоставити која су обележја и способности красиле Момчила Видојковића као и још неколико наших пилота који су 1943. године упућени на преобуку у САД односно у матичну фабрику. После завршене обуке поново се враћају на Блиски исток и улазе у састав Пете америчке армије.
Те ваздушне снаге своја прва дејства усмеравају на изворе нафте у Румунији почетком августа. У новембру наши пилоти са „Либератионима“ туку железнички чвор у Софији. Тим разарањем поремећени су немачки планови о транспорту не само у Софији него далеко шире обзиром на значај тог железничког чвора. После овог напада савезничка дејства постају све учесталија и све ближа Берлину. Таква дејства наметнула су темељну реорганизацију непријатељске ловачке организације и та реорганизована авијација пружила је неочекивани отпор у зони Аусбурга. Отпор је изненадио чланове савезничке посаде, који уместо да се врате у матичну базу на Блиском истоку, падају над Аусбургом. Приликом пада авиона, поред Момчила Видојковића погинуло је седморо пилота – чланова посаде.
Како за Видојковића тако и за остале чланове посаде ово је био крај једне бурне ваздухопловне каријере. У тој каријери они су променили три ваздухопловства –југословенско, енглеско и америчко борећи се против истог непријатеља-немачког ваздухопловства.
М.Н.