Од 25,7 одсто грађана Србије који према званичним статистичким подацима живе на граници сиромаштва, највише су му изложена лица млађа од 18 година. У ризику од сиромаштва живи чак 30,2 одсто становника Србије млађих од 18 година. Највишу стопу ризика од сиромаштва имају лица у вишечланим домаћинствима, 55,8 одсто, која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце.
Према подацима које је објавио УНИЦЕФ, у потпуном сиромаштву у Србији живи 115.000 деце. Србија је, иначе, прихаватила Конвенцију Уједињених нација о правима детета чији су основни принципи право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију као и право на недискриминацију.
Деце је у Србији све мање и чине тек 17,3 одсто популације што је посебан проблем сиромашног друштва. Други проблем су услови у којима деца живе: 9,5 одсто деце живе у апсолутном сиромаштву, а чак 30,2 одсто на граници сиромаштва. Готово 20 одсто малишана није примило све вакцине, а близу 30 одсто деце млађе од 5 година нема адекватну исхрану. У Србији, како показују подаци, половина деце узраста од 3 до 5 година не похађа вртић, а тај проценат се снижава на 9 одсто када су у питању деца из сиромашних породица.
КРУГ СИРОМАШТВА
Живкица Ђорђевић, педагог у Пожаревачкој гимназији која је дуго ангажована у невладином сектору и бави се управо дечијим правима, развој најмлађих који потичу из сиромашних породица сагледава кроз призму материјалне основе као спутавајућег фактора.
-Сиромаштво угрожава физичко и ментално здравље и развој личности. Оно погађа све узрасте, али су најугроженије рањиве групе – деца, труднице, болесни и стари. Деца из сиромашних породица имају успоренији развој. Због недовољне и слабе исхране заостају у физичком погледу, а због средине која није довољно стимулативна, и у интелектуалном. Недостатак играчака, сликовница и других средстава важних за подстицање развоја утичу на слабији развој дечје маште, мишљење и говор. Сами родитељи су често уморни, лошег расположења и склони казненим мерама и физичким казнама у процесу васпитања. Деца из сиромашних породица су понекад принуђена да рано почну да раде и обављају физичке послове претешке за њих.
Мада не увек повезан са сиромаштвом, али у многим случајевима проистиче из њега, проблем у Србији је да је једно од четворо деце до две године старости искусило физичко кажњавање, а више од 40 одсто деце је изложено насилним методама дисциплиновања код куће које негативно утичу на њихов развој. То има своје последице, каже Живкица Ђорђевић и додаје:
-Овако започето детињство често се наставља током школског периода, па деца и млади постижу слабији школски успех, теже уче, имају нижи ниво аспирације и личних амбиција. На средњошколском узрасту, ако и наставе школовање, то најчешће чине на трогодишњим смеровима, занатским курсевима и краћим обукама. На факултетима их има јако мало.
ДРУШТВЕНА И ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
За здрав и нормалан живот деце, исхрану која задовољава њихове потребе, стамбене и хигијенске услове, за развојне могућности, одговорно је пре свега друштво које има институције, али и сваки појединац са осећањем емпатије, сматра педагог Живкица Ђорђевић:
-На овај начин затвара се круг сиромаштва. Најважније питање је – може ли се из круга и како? Лично верујем да може и да је кључ у подршци која се пружа системски од стране друштва, то јест институција и установа чија је то улога. Исказаним односом према сиромашнима друштвена заједница испољава степен развијене моралности, хуманости и праведности. Сматрам да је јако заначајан и активан однос сваког појединца, који је спреман да се суочи са наведеним тешкоћама и пружи свој допринос њиховом решавању. Онај ко на улици младом уметнику који свира за своје школовање пружи подршку присуством, осмехом и прилогом, онај ко сакупи играчке и поклони их дечјем дому, ко учествује у хуманитарним акцијама, ко сиромашнима из комшилука помаже да прославе празник, онај ко је спреман да издвоји време за узнемирене и уплашене, директно учествује у стварању хуманијег друштва и заједнице која разуме тежину сиромаштва и значај подршке.
Искорак из сиромаштва, каже Живкица Ђорђевић је и подизање образовног нивоа деце и младих, као и њихових родитеља и старалаца.
Д. Деурић