Разговор са Слободаном Стојановићем поводом почетка емитовања телевизијске серије „Више од игре“ чији је он аутор.
Милионски аудиторијум телевизијског гледалишта топло и са задовољством примио је појаву нове серије „Више од игре“ чији је аутор Пожаревљанин Слободан Стојановић, уредник играног програма и руководилац драматуршког одељења београдске Телевизије.
-Већ у понедељак телефон је стално звонио: стотине гледалаца звале су ме и готово сви су желели да кажу исто – добро је. За мене је то, наравно и уз прве повољне критике, најважнија ствар, причао нам је ових дана Стојановић. Жао ми је што серија није започета прошле године када је “Млади радник“ славио педесетогодишњицу. Али, иако сам основну идеју и многе детаље везао за Пожаревац и у њему, кроз разговоре и истраживања сакупио доста грађе, ткао и изаткао ову причу, Градина из серије, ипак није Пожаревац. То могу да буду и многи други градови у Србији. Мислим да су гледаоци тако и примили почетак серије, јер су многи питали: не односи ли се то на мој град, каже аутор.
Слободан Стојановић још истиче да је причу градио ослањајући се на тре момента: на 1931, годину економске кризе, терора, па и збуњености покрета , на 1937, годину борбе против фашизма и јачања радничког покрета, као и на 1941, годину Устанка, а после окупације и на годину првог ослобођења које су доживљавали неки градови у Србији ( например Ужице, а у нашем крају Кучево). Прича прати шта се за то време збива са 65 њених јунака. Испочетка ради се о безазленој подели навијача фудбалских тимова , али из године у годину односи попримају карактер класне поделе . Питамо који жанр прича има?
-Тешко је одредити жанр. То је истовремено и фреска и хроника, политичка и социјална анализа, драма, а и мелодрама. Укидање жанрова, што је специфичност овог времена, може да објасни и моје опредељење и да се тако схвати и прихвати и ова прича.
Писац „Више од игре“ иза себе има још две телевизијске серије. Да подсетимо: „Смоки“ и „Живот је леп“ , које су такође доживеле запажен успех код милионских гледалаца. Слободан Стојановић је, осим тога , написао и објавио више од тридесет позоришних и телевизијских комада и драма. Да опет подсетимо само на неке: „Опасне воде“, „Ти си то“, „Ожиљак“, „Акваријум“, „Тесна врата“, па „Голубовићи“, „Викенд у затвору“, „Отац“, „Кућа на брду“. Превођен је на чешки, пољски, словеначки…У Пољској се припрема извођење једне његове драме.
-Прва драма коју сам написао заједно са Миливојем Илићем била су „Два јелена“. Отад је прошло много времена и ја сам задовољан оним што као писац остављам, ослобођен илузије да тек треба да напишем најбољу ствар. Ових дана припрема се за објављивање збирка мојих приповедака које сам писао последњих година. Оне су такође везане за наш крај…
Слободан Стојановић је некадашњи ђак Пожаревачке гимназије, један од најупорнијих и највернијих чланова пожаревачке библиотеке, оснивач листа „Развитак“, а касније управник Библиотеке и Дома културе, председник Културно-просветне заједнице…
-Ја не осећам да сам отишао из Пожаревца. Кад ме пријатељи из Београда питају: Куда идем на викенд, ја одговарам кући, у Пожаревац. Тамо је стварно моја кућа, тамо су моји најближи, тамо ми је мајка, брат, тамо имам многе пријатеље. За Пожаревац ме везују многе успомене, ту сам „кренуо у живот“, ухватио његове корене. Пријатно ми је да се данас сетим да сам био покретач „Развитка“ 1953. године. Пре рата је излазила „Наша ризница“ у оквиру ђачке дружине „Развитак“, али часопис није излазио све до 1953. Заједно са Мићом Илићем обновио сам излажење листа и назвао га Развитком. Био сам оснивач и главни уредник али и „власник“ часописа јер сам штампање првих бројева платио из свог џепа.
С поносом је говорио о томе и о чињеницама да је „Развитак“ изашао два месеца пре „Браничева“. Као што се с поносом сећа да је заједно са академиком и професором др Радомиром Лукићем на стогодишњици пожаревачке гимназије говорио у име ђака.
-Те везе су трајне и неизбрисиве. У томе и треба тражити одговор на питање: Зашто у Пожаревцу и Пожаревљанима тражим инспирацију за оно што пишем?
Када смо на крају желели да сазнамо његово мишљење о пожаревачким позоришним аматерима рекао је:
-Кад су прошле године онако добро и квалитетно могли да спреме једног Чехова , а ове године једног Крлежу, тим момцима било би сувишно упућивати било какве сугестије осим једне: Нека истрају!
П. Радовановић
(Објављено 22. априла 1977. у рубрици: Реч – две са познатим Пожаревљанима)