Поводом обележавања 10 година од потписивања Протокола о сарадњи између Историјског архива Пожаревац и Епархије браничевске, под покровитељством Града Пожаревца у амфитеатру Образовног центра „Ecclesia Viminaciensis“, у Цркви Свете Петке у Пожаревцу, представљено је заједничко издање, зборник приређене архивске грађе на тему „Пожаревачки Протопрезвитерат 1836 -1888”, приређивача, архивисте Наташе Милошевић Дулић.
Објављивањем историјских докумената овог архивског фонда, Историјски архив Пожаревац и Епархија браничевска потврђују посвећеност очувању духовног, националног и културног блага и идентитета српског народа. Од епископа пожаревачко – браничевског др Игнатија Мидића сазнајемо да се ради о издању појединих архивских примерака, односно заоставштине из времена када је још увек Епархија браничевска била под јурисдикцијом београдско – карловачке Митрополије.
-Ови документи који су нам заостали и који су сачувани, односе се на преписке поводом различитих догађања овде у Пожаревачком протопрезвитерату, која су била на процени Митрополије, али и на његове неке коначне одлуке. Тако, та преписка садржи драгоцени материјал из оног времена, званична писма која су упућивана од стране митрополита београдско – карловачког и овдашњег свештенства поводом различитих догађаја – некада радосних, а некада тужних и непожељних. Ту се види са каквим проблемима су се сусретали тадашњи црквени оци и коју су помоћ тражили од митрополита. Ово је драгоцено не само за цркву јер она то чува у архивама, за разлику од пређашње наше комунистичке државе која је то уништавала. И данас имамо проблем са државом јер нису у стању да нам врате наше црквене књиге из разних разлога. Највећи разлог је тај што они у ствари немају своје књиге, па су се тада држали црквених књига и сада када би их нама вратили настао би вакум и по многим питањима по којима би се грађани обраћали њима, они не би могли да одговоре зато што никакву евиденцију нису ни водили. Зато сматрам да је ово драгоцени подухват да се публикују многи документи који су, може се рећи искључиво црквени, али уствари задиру у шири друштвени живот. Наравно, од 1920. године Епархија је поново успостављена у својим границама и поново има своје седиште и епископа и води засебну архиву независно од других епархија, односно Митрополије београдско – карловачке, истакао је владика др Игнатије Мидић.
СВЕДОЧАНСТВО БОРБЕ ЗА ЦРКВЕНИ И ДРУШТВЕНИ ПРОСПЕРИТЕТ
Директорка Историјског архива Пожаревац, рецензент издања и главни и одговорни уредник др Јасмина Николић наглашава да седми зборник докумената доноси 125 одабраних изворних архивских докумената о црквеном и народном животу друге половине 19. века.
-Први објављени документ у зборнику је Решење Конзисторије Митрополије Књажества Српског о разводу брака Раје и Грозде Николић, од 18. новембра 1836. године. Последњи приређени документ је Распис Конзисторије Митрополије Књажества Српског за држање „молебствија“ против великих киша, од 12. маја 1888. године. Зборник је опремљен регистром докумената, регистром имена и пописом 48 илустрација – 40 архивских докумената и 8 архивских фотографија из фундуса ИАП. Едиција „Зборници докумената“ и седми по реду наслов „Пожаревачки протопрезвитерат 1836 – 1888“ даје не само велики допринос неговању историје цркве и друштва, већ и допринос заштити, коришћењу и промоцији архивске грађе као културног наслеђа и унапређења архивске струке, као и подстицај за проучавање завичајне историје, казала је др Јасмина Николић.
НЕГОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ ЦРКВЕ И ДРУШТВА
Секретар Одбора за просвету и културу Епархије браничевске протођакон проф. др Златко Матић наглашава да објављивање овог зборника докумената представља покушај пожаревачког Арива и Епархије браничевске да заједничким снагама представе и заједничко културно наслеђе – архивско сведочанство о црквено – народном животу једног сложеног полувековног периода.
-Ми имамо своју историју спасења и она тече у овом времену, па стога користимо сећање и историјске архиве, желећи да све људе подстакнемо на размишљање о вечности. У Христу разлучујемо оно што је пролазно, смртно и оно што је вечно. У њему архивирамо и љубав и сећање и вољене особе, знајући да ће их он – Христос унети у вечно сећање. Негујући овакав теолошки приступ истини и знању, верујући у Бога који је све створио са циљем да ништа не пропадне него да живи вечно, Епархија браничевска чува и архивира историју за вечност. Истинитог сапутника на том путу нашли смо у Историјском архиву Пожаревац и књига коју промовишемо јесте један зрели плод ове сарадње, закључио је протођакон проф. др Златко Матић.
СЕДМИ ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА
О самом архивском фонду Пожаревачког протопрезвитерата и богатству докумената говорила је ауторка Наташа Милошевић Дулић. Према њеним речима у структури архивске грађе Епархије браничевске могу се издвојити две целине. Прва обухвата изворе од 1835. до 1922. године када је окружни протопрезвитер примао уредбе, наредбе и прописе од Митрополије београдске, којој је слао и одређене спорове на решавање. Друга целина се односи на период после 1922. године, када је Духовни суд Епархије браничевске преузео некадашње црквено – административне надлежности Конзисторије Митрополије београдске.
-Архивска грађа архивског фонда који је предмет овог зборника припада првој целини. Фонд који се чува у ИАП је непотпун, а већи део архивске грађе чува се у архиви Епархије браничевске. Део ове архиве који се односи на уредбе и прописе Митрополије београдске је публикован и на тај начин представљен црквеној и научној јавности. Језик докумената је славеносрпска језичка мешавина. Писмо грађе је грађански писани тип ћирилске азбуке без јасних правописних норми. Грађу фонда чине уредбе, прописи, правила и решења Архијерејског сабора које је Конзисторија, односно Духовни суд Митрополије београдске, преко окружног протопрезвитера, прослеђивала подручном свештенству, као и преписка између локалног свештенства и Пожаревачког протопрезвитера, наглашава Наташа Милошевић Дулић.
Највећи део ове преписке односи се на брачне парнице и молбе, жалбе и представке грађанства за ступање у брак, за мирење супружника, сведочанства окружних и варошких физикуса о способности за брак малолетних лица, о утврђивању трудноће код удовица које желе да поново ступе у брак. Посебно се могу истаћи две интересантне појаве, а то су „добеглице“ и узимање у роду. Још једна група докумената се одликује већом заступљеношћу, а то је честа појава ванбрачних заједница, где нису била од помоћи сва настојања свештеника да саветима доведу до раздвајања ових лица, али ни конзисторијална наређења о њиховом раздвајању. У таквим случајевима је често интервенисала и полицијска власт, али углавном безуспешно, јер су после одређеног времена ова лица настављала заједнички живот у ванбрачној заједници. У овом архивском фонду се налази већи број докумената који се односе на решења у вези са пријавом жена за лоше поступање њихових мужева или његове родбине према њима, као и неколико сведочанстава окружног физикуса у којима се потврђује да су жене тучене. Може се закључити да су сачувана документа погодна за истраживање брачних прилика и супружничких односа. Не по броју, али свакако по значају посебно се издвајају документа која су у вези са општим организационим и богословским питањима цркве, њеним значајем и утицајем у тадашњем друштву, као и она која осликавају однос цркве према држави и владарима. Одређени број докумената сведочи о друштвеном и економском положају цркве а нарочито о положају свештеника, њихов живот у сиромаштву и борбу за елементарну егзистенцију. Архивска документа Пожаревачког протопрезвитера публикована је у целини. Дата су хронолошки у изворном облику са свим правописним и граматичким грешкама и изостављеним знацима интерпункције. Скраћенице су такође дате у изворном облику. На крају Зборника, иза централног блока са преписом докумената налазе се илустрације, односно скенирана документа, захваљујући чему се може стећи потпунији увид у аутентични изглед грађе, језик и правопис.
Публиковањем докумената архивског фонда „Пожаревачки протопрезвитерат 1836 – 1888“ који представљају архивско сведочанство о црквено народном животу једног турбулентног полувековног периода, овај Зборник се кандидовао да постане незаобилазан извор за истраживања из сфере социјалне, политичке, црквене и културне историје и то не само за проучавање регионалног карактера, већ и шире, јер поједина документа по свом значају умногоме превазилазе регионалне оквире.
Представљање Зборника докумнената употпуњено је виртуелном изложбом архивских докумената и фотографија из фундуса Историјског архива Пожаревац.
Д.Динић