Пожаревац је током своје спортске историје био град фудбала, бокса, одбојке, атлетике, кошарке… Једно време, тачније крајем деведесетих година прошлог века, популаран и веома успешан на овим просторима, био је шах. Заслуга за то припадала је Пожаревачком шах клубу и Шаховском клубу „Млади радник“ као и заљубљенику у шах Милутину Караклајићу, који више није међу живима. Разговор са њим поводом одржавања Шаховског велемајсторског турнира у Пожаревцу 1995. обавио је Миле Вељковић, трагично и прерано преминули новинар „Реч народа“.
Милутин Караклајић је у шаховској организацији веома угледна личност. Потпредседник је Шаховског савеза Србије, а у Шаховском савезу Југославије води Комисију за маркетинг, организацију и пропаганду. После шаха, његова друга љубав је коњички спорт.
-За спорт сам се заинтересовао још у гимназији где сам био први званични председник СД „Гимназијалац“. Гимназија је тада била расадник одличних спортиста у разним спортским дисциплинама. Можда је томе допринела чињеница да је ова школа у то време једина у граду имала спортску халу. Занимале су ме многе спортске области, интересовао сам се за атлетику, играо сам фудбал, носио број 6 у кошаркашком тиму, али наравно, највећа моја љубав био је шах. Већ тада сам на 64 поља постизао завидне резултате: године 1956. био сам омладински првак Среза и учествовао на Омладинском првенству Србије. У финалу нас је било шеснаесторица, играли смо по Бергеровом системи и ја сам тада победио неке будуће велемајсторе.
У Пожаревцу се шах играо и између два рата. Стецишта шахиста била су хотели „Круна“ и „Гранд“, а протогонисти ове древне игре чувени чика Бора Бека, Карапешић и Жика Васић.
-Организованији шаховски живот почео је 1948. године када је при Спортском друштву „Млади радник“ формирана шаховска секција. Из ове секције настао је Пожаревачки шах клуб који је под тим именом постојао све до 1975. Када је поново формирано СД „Млади радник“ и шаховском клубу враћено је ово име. Пре две године је обновљен и Пожаревачки шаховски клуб. Сада делујемо по
принципу „једна управа, а два клуба“. Иначе, иницијатори обнављања послератног шаховског живота у Пожаревцу били су чика Бата Драганић и Мирко Ристић, сазнајемо од нашег саговорника.
Пожаревачки шахисти су у то време били потпуни аматери али су остваривали запажене резултате. Такмичили су се у најзначајнијим лигама републичког ранга попут Српске квалитетне лиге и Источне групе Српске лиге.
-У нашем клубу поникли су Саша Величковић, некадашњи омладински првак Југославије, Ми-
рољуб Трифуновић, мајстор ФИДЕ, др Петар Митровић, национални шаховски мајстор…
ШАМПИОНИ ИЗ „ЋУМЕЗА“ И „БУТИКА“
После две деценије рада у лошим условима, шахисти су добили свој простор, некадашњу Библиотеку, а затим и смештај у интересној заједници физичке културе. Тако се у популарном „ћумезу“ и „бутику“ под геслом „Сви смо једна породица“ окупљало на стотине поклоника шаховске игре.
– Једна смо од утицајнијих шаховских организација у Србији. У Пожаревцу је седиште шаховске организације браничевског и подунавског округа упркос чињеници да „Смедерево“, а посебно „Гоша“
имају боље резултате на ширем такмичарском плану. Нама је поверена организација многих такмичења попут Шаховског фестивала, Међународног велемајсторског турнира, првенства Србије и Југославије за јуниоре и јуниорке, регионалних првенстава, југословенских такмичења у проблемском шаху, брзопотезних закмичења…Овакав рад је награђен признањима међу којима је и Октобарска награда Пожаревца.
Овога у шаховском животу Пожаревца не би било без сложне шаховске породице.
– У страху да некога неправедно не изоставим, ипак ћу поменути Светлану и Бранислава Шухартовића, Милицу Живковић Гордић, Милана Станојевића, Радомира Јовичића, Видана Тошића, Срећка Лаловића, Цветка Перића, Видоја Лилића, Бошка Никића…
ПРОДОР У САМ ВРХ
Прошла и ова година биле су прекретнице у наступима на великим такмичењима.
-Можда нам је у томе помогла неправда на екипном првенству Србије. Наша екипа од многих призната као најбоља, због неспортског понашања других клубова изгубила је прво место и пласман у виши ранг такмичења. Стога смо одлучили да појачамо стручни рад и квалитет екипе. Ангажовали смо велемајстора Драшка Велимировића као играча и тренера. Приступили су нам и бугарски олимпијац Владимир Димитров и интернационални мајстор Раде Миловановић који је на Олимпијским играма у Москви освојио бронзану медаљу као члан босанске екипе. Овако ојачани освојили смо одличне резултате, али су, ипак врхунац нашег рада успеси женске екипе Пожаревачког шаховског клуба. На квалификацијама за прву и другу Савезну лигу на Шаховском фестивалу Пожаревљанке су освајањем 6. места обезбедиле пласман у највиши ранг. Ове године на Првенству Југославије између 12 јаких екипа успеле су да сачувају прволигашки статус. Боје нашег тима браниле су: Кинескиња Жао Чин Пенг, која се код нас одомаћила, затим интернационални мајстор Весна Живковић те Милица Гордић и Гордана Трајчевић.
На крају реците нешто о такозваном проблемском шаху захваљујући коме је Пожаревац доспео у светске анале.
-Доста пажње посвећујемо такмичењима у компоновању и решавању шаховских проблема. Још 1977. године организовали смо први, а затим и други појединачни и екипни шампионат Југославије у овој области шаховске игре. Учесници ових такмичења попут Милана Велимировића, Марјана Ковачевића и Миодрага Младеновића спадају у сам врх светског проблемског шаха. И најзад шаховски проблем под називом „Пожаревац“ обишао је свет. Ово бриљантно решење у компоновању шаховских проблема нашло се у Алманаху ФИДЕ. Сматра се да је шаховски проблем „Пожаревац“ у светским дневним новинама и часописима објављиван више него све друге информације о Пожаревцу, рекао нам је на крају Милутин Караклајић.
М.В.