Производња здравствено безбедне хране значи да желите да радите у складу са природом, а не жеља да је треба победити. Постоји много разлога зашто се треба на прави начин посветити овом веома битном начину производње, јер овај начин штити будуће генерације, не дозвољава хемикалијама да уђу у ланац исхране, штити здравље произвођача, помаже малим фармама, подржава економију, штити квалитет воде, смањује ерозију земљишта, штеди енергију, храна има бољи укус… Да би смо постигли ове резултате битно је од самог старта организовати пољопривредну производњу на прави начин. Неопходно је променити садашњу пољопривредну праксу, односно модификовати је тако да иста постане одржива у дугом временском периоду. Апсолутно је неопходно преоријентисати се на органску пољопривреду која ће омогућити, не само производњу хране безбедне по људско здравље, већ и очување природе у руралним срединама.
Терен на коме ће се одвијати производња мора бити просторно изолован од могућих извора загађења као што су сточарске фарме и прерађивачки капацитети, затим је неопходно обезбедити одговарајући квалитет воде за наводњавање и оспособљеност стручњака и произвођача за пољопривреду. Овај вид производње са заснива на ротацији култура, биљним остацима, и додавање компостиране или некомпостиране органске материје, ђубривима животињског порекла, легуминозама, зеленишним ђубрењем, отпадним материјалима из анималне производње, механичкој обради, уситњеним прашкастим стенама, биолошким пестицидима. Подразумева се максимално коришћење обновљивих извора енергије, одржавање генетске разноврсности агро и екосистема и заштите животне средине, смањење свих облика загађивања који могу да буду последица пољопривредне производње како би се створили услови за задовољење основних животних потреба пољопривредних произвођача, стицање одговарајуће добити и задовољења сопственим радом.
У условима интензивне (конвенционалне) пољопривреде основни циљ је постизање већег обима производње (квантитета), док код производње (органска), приоритет даје квалитету добијених производа и очувању природних ресурса. Због велике потражње и немогућности производње услед велике загађености земљишта и ваздуха и нарушених односа у природи, у развијеним земљама се јавља велики недостатак органских производа на тржишту. Због тога мање развијене земље у којима је још увек очуван агроекосистем, имају шансу да преко органских производа повећају свој извоз. Храна произведена по принципима органске пољопривреде је безбедна од присуства било каквих вештачких синтетизованих материја па и пестицида. Наша земља је са својим пољопривредно-прехрамбеним производима у великој мери оријентисана на тржиште европских земаља. Наша шанса је уз добро осмишљен заједнички наступ на страном тржишту, јер је сигуран пласман ових производа најважнији.
-У Пољопривредој саветодавној и стручној служби се трудимо да усмеримо пољопривредне произвођаче на прави начин. Пољопривредници морају унапред да процене потенцијалне ризике и могућности њиховог избегавања или ублажавања. Међу бројним ризицима, са аспекта економске оправданости бављења органском производњом, важно је да процене: да ли ће остварени ниво продајних цена добијених производа моћи да надокнади изгубљену корист насталу смањеним обимом производње и да ли ће и у којој мери за њихово преусмеравање на органски начин производње бити омогућене стимулативне мере аграрне политике Министарства пољопривреде кроз додатне субвенције и подстицаје који постоје и који су већи него за конвенционални начин производње и које су значајно повећане у 2020. години, тако да износ субвенције по хектару износи 26.000 динара, док је код конвенционалне производње 5.200 динара. Посебно се скреће пажња свим заинтересованим за овај вид производње, да је неопходно да се пре процеса производње састави планска калкулација цене коштања по јединици планираног производа и да се испланирају трошкови производње по јединици приноса: материјал (семе, ђубриво и др.), средства механизације, рад радника (сталних и сезонских), премија осигурања, камате, доприноси, и на основу утврђене цене коштања готових производа, може да се добије одговор да ли је органска производња економски оправдана. Произвођач органских производа је дужан да се придржава прописаних услова за органску производњу, док овлашћена контролна организација (са којом произвођач закључује уговор) утврђује да ли је производ произведен у складу са законом и пратећим прописима, и као потврду издаје сертификат, истиче Милена Зафировић, дипломирани инжењер пољопривреде у ПССС Пожаревац.
Д.Д.