Збирка поезије „Да речи узалуд не лете“, песникиње Летице Миловановић, представљена је читалачкој публици стишког краја у Библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу.
Летица Миловановић рођена је у Жагубици 1970. године. Живи и ради у Бору. Из њеног књижевног опуса издвајамо новеле „Дрољица“ и збирку прича „Да се џакамо у Омољу“. „Да речи узалуд не лете“ је њена прва збирка поезије, а читаоци су је са великим усхићењем прихватили.
О књизи су на промоцији говорили Данијела Божичковић Радуловић и Карло Астрахан, уредник и писац из Београда, један од рецензената.
„Летица Миловановић је песникиња, чија креативност прелази границе уско везаног књижевног израза налазећи за своју креативност више књижевних рукаваца у виду кратке приче, романа или поезије. Свој раскошни таленат она несебично показује у првој збирци песама занимњивог наслова „Да речи узалуд не лете“ у којој је доминантно снажно присуство симболике воде. У песми „Радознала“ каже: „Зароних дубље, / испод свих извора знања / тражећи кап из које настају реке…“ Успела је у намери да однос светла и таме, доброг и лошег, јасно ослика….“, рекао је Карло Астрахан.
Занимљиво је да су у разговору о песмама Летице Миловановић, учествовали и љубитељи поезије из публике, а да су Марија Стојићевић, својим дивним гласом, певајући изворне песме, као и Драгана Алексић, која је читала песме, оплемениле читав ова догађај.
У улози модератора програма изврсно су се снашли Данијела Божичковић Радуловић и Карло Астрахан. Само представљање књиге одвијало се на занимљив и несвакидашњи начин, мимо протокола.
Зорка Стојановић