ФУДБАЛСКИ ПРКОСНИ ДАНИ 1999. ГОДИНЕ У ПОЖАРЕВЦУ
(Из ратно – спортског дневника Радета Сандића)
-Због ратног стања на територији СР Југославије, ради заштите живота фудбалера и других учесника фудбалских лига, ФСС отказује све утакмице републичких и нижих лига – до даљњег“. Ово писано саопштење је 25. марта 1999. године послато свим клубовима са потписом секретара ФСС Николе Јоцковића.
А председник ФСЈ, легендарни Миљан Миљанић је један други допис тада послао угледним светским фудбласким функционерима: Јозефу Блатеру, Мишелу Зен-Руфинену, Ленарту Јохансону, Герхарду Ајгнеру, Жоау Авеланжу, Жаку Жоржу и председницим свих фудбласких савеза у оквиру ФИФЕ. Писмо је стигло и на адресе истакнутих имена светског и европског фудбала као што су: Пушкаш, Еузебио, Пеле, Џеки и Боби Чарлтон, Бекенбауер, Платини, Кројф, Загало, Камачо, Клементе, Меноти, Марадонa, Ривера и многи други.
У писми је написано:
„Драги пријатељи,
Моја земља је у пламену. На један мали, поносни народ, бацају бомбе и гранате, само зато што није прихватио ултиматум да се одрекне дела своје суверене територије.
Пројектили смрти не погађају само војне објекте, аеродроме и фабрике, већ и насеља, болнице, школе, цркве, спортске објекте, фудбалске терене. У мојој мултинационалној и мултикултурној домовини гину невини људи, жене и деца свих националности и вера. Убијају понос и достојанство. Ипак, још увек нису погодили и убили нашу наду.
Као човек, спортиста, фудбалски тренер и функционер, целог живота сам се борио за хуманост, племенитост, пријатељство и љубав, за узвишене идеале спорта и фудбала. Велики број југословенских фудбалера и тренера, чинио је и данас чини то исто, дајући велики допринос развоју фудбала на свим континентима.
Многи хуманисти и људи добре воље широм света оштро протестују против овог нечувеног злочина. Сигуран сам да ће се чути и Твој глас. Твоје залагање за престанак ове бруталне агресије, ратних страхота и убијања, биће вилики допринос миру“, писао је Миљанић.
Пошто ратна дејства нису престајала, а људи од фудбала нису били вољни да лопта стане, сви клубови на челу са ОФС Пожаревац, започели су са протестним, антиратним утакмицама које су игране све док су трајала НАТО бомбардовања.У недељу 4. априла те године, игране су прве утакмице: Млади радник – МИП 2:1, Металац – Железничар 6:0 и Селекција КФЛ – Селекција ОФС Пожаревац 5:7.
НА СЛИЦИ: Тимови „Млади радник“ и МИП пред почетак сусрета
Утакмица Млади радник – МИП одиграна је на стадиону Младог радника. Резултат је био 2:1 (1:0). Сусрет је пратило 300 гледалаца, а судили су Дејан Илић (Пожаревац) и помоћници Емил Јанковић и Срђан Николић из Пожаревца. Стрелци: Јоцић у 20. и Марковић у 70. за „Млади радник“, а Вујошевић из једанестерца у 55. минуту за МИП.
МЛАДИ РАДНИК: Мишић, (Петковић), Перић (Ђорђевић), Живковић, (Раденковић), Манчић (Лекић), Јовчић (Ђурић), Стојићевић (Димитријевић), Арсић (Милојевић), Јоцић (Стјеповић), Милошевић (Пајић), Бојатовић (Марковић).
МИП: Перовић, Благојевић, И.Јовановић, Николајевић, Милановић, Јашовић, Димитријевић, Вујошевић, Ђокић, Ивановић и Живановић. Играли су још: Миладиновић, Р.Јовановић, Бабовић, Милојковић, Јелић и Чолаковић.
Прву утакмицу у ратном окружењу одиграли су најбољи пожаревачки клубови, друголигаш „Млади радник“ и српсколигаш МИП, по лепом времену и на идеалном терену. Нови тренер „црвених“ Борис Буњак почео је сусрет са слабијом поставом, да би у другом делу извео најјачи састав.
„Месари“ нису респектовали комшије већ су пружили частан отпор и из евидентног пенала, преко Вујошевића, изједначили.То је био сигнал да момци са Вашаришта прописно запну и изборе минималну победу, лепим голом јуниорског репрезентативца Југославије, Марјана Марковића.
(Наставиће се)
Текст и фото: Раде Сандић