Током деветнестог века, па све до пре педесетак година, у Пожаревцу је извесно време боравило и радило више грчких лекара, као окружни физикуси или пак општински и лекари у војним болницама.

Димитрије Капарис, војни лекар у Пожаревцу

Један од првих лекара у Пожаревцу био је др Димитрије Капарис. Не зна се са сигурношћу да ли је имао диплому завршеног лекара, али је у време кнеза Милоша и прве војне поставке у Пожаревцу, Капарис радио у војној болници. Према историјским подацима, од 1837. до 1839. године био је хирург и добио чин поручника. После тога, радио је као општински лекар у Пожаревцу, у периоду од 1858. до 1859. године.

Капарис је рођен у Тесалији или македонској Кранији, највероватније 1805. године, с обзиром на то да је на споменику забележено да је поживео 70 година, а сахрањен је 1875. на Старом пожаревачком гробљу. Био је угледна личност, познат  по својим медицинским знањима и способностима, говорио је грчки, турски, српски и латински језик и стекао значајан иметак. Имао је две куће и, према плану из 1833. године, једна се налазила на месту некадашње куће Ристе Колоњаса, на углу улица Боже Димитријевића и Југовићеве.

Имао је две ћерке и сина Теодора, који је умро као млад лекар у Русији. Унук од ћерке Софије, др Селимир Ђорђевић, био је лекар у Голупцу, а умро је од тифуса у Ваљеву, током Првог светског рата.

                                                     УЧИТЕЉИ ПОЗНАТИХ СРБА

У међувремену је на овим просторима радило неколико окружних физикуса. Један од њих је др Спиридон Јефтимијадес, рођен 1823. године у варошици Велведону у Македонији, близу Козанија.

Дошавши у Србију, био је најпре учитељ грчког језика и помиње се да је учио синове Аврама Петронијевића, познатог уставобранитеља и политичара с половине 19. века. У то време, велики број млађих и учених Грка били су учитељи синова српских познатих војвода из Првог и Другог српског устанка.

Јефтимијадес је касније отишао из Србије и студирао медицину у Немачкој, на универзитетима у Хајделбергу, Бечу и Минхену. За доктора медицине промовисан је у Ерлагену 1850. године. Завршивши студије медицине вратио се у Србију, где је био лекар последњих двадесетак година, окружни физикус у разним окрузима. У Пожаревцу је као окружни лекар радио од новембра 1862. до фебруара 1866. године.

Др Панајот Папакостопулос, окружни физикус у Пожаревцу

О његовом раду у Пожаревцу има мало трагова, али је у кондуитним листама забележено да му је плата била 450 гроша. Такође, у пожаревачком Архиву постоје и два лекарска уверења која је Јефтимијадес издао Јовици Живковићу из Ћириковца и Лазару Јанковићу из Великог Села, којима се потврђује њихова способност за брак. После одласка из Пожаревца, био је окружни физикус у Јагодини, а умро је и сахрањен у Београду 1874. године.

Други окружни физикус грчког порекла, који је на овим просторима извесно време живео и радио, био је др Панајот Папакостопулос, рођен 1824, а умро 1879. године.

Почетком двадесетог века и др Ђорђе Терзис, Грк по пореклу, као штићеник српске државе обављао је приватну праксу у Пожаревцу 1905. године, иако није имао српско држављанство. Наши лекари су оспоравали ту одлуку, јер су сматрали да није у складу са законом. То је у то време била честа пракса, тако да су многи странци до Првог светског рата живели у Србији и после извесног времена стицали држављанство и добијали сва права. Бележи се да је почетком двадесетог века Терзис имао лекарску ординацију и обављао лекарску праксу у Пожаревцу мимо поменутих правила, што је изазвало праву буру српских лекара против њега.

Између два рата, забележено је да је у Пожаревцу живео и радио још један грчки лекар, др Константин Тесторидес, као лекар експозитуре окружног уреда. После Другог светског рата, педесетих година, у Пожаревцу је боравио лекар Зоидес који се разболео, отишао у Белгију и тамо преминуо.

Народ је одлазио код лекара и није постављао питање порекла. Није било сукоба и трзавица на националној основи. Лекари су били уважавани и поштовани, посебно грчког порекла.

Д. Динић

Share.

Comments are closed.

Skip to content