ШЕСНАЕСТА СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У БРАДАРЦУ
Уочи великог српског празника – Савиндана, 22. јануара у Брадарцу су се, шеснаесту годину заредом, окупили мештани овог села са бројним пријатељима и гостима, славећи првог српског архиепископа, просветитеља Саву. Свечану академију је химном „Боже правде“ отворио хор манастира Рукумија „Преподобни Роман Слаткопојац“ под управом диригента Новице Радуловића.О нашем духовном препородитељу најпре је говорио отац Симеон, старешина манастира Рукумија. Он је подсетио да је више векова протекло од рођења и упокојења Светог Саве и што више времена пролази потребно је да се њему све више и више молитвама обраћамо, да би нам помогао да се извучемо из духовне ситуације и материјалних проблема који су задесили наш народ у 21. веку.
-Читав његов живот се сливао у то да српски народ учини слободним од греха, туђинске власти и по питању културног стваралаштва. Свети Сава је од цара и патријарха издејствовао независност српске цркве и постао први српски архиепископ. Подигао је заједно са оцем манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у светој земљи, мирио своју браћу завађену око власти, мирио Србе са њиховим суседима и стварајући српску цркву, стварао је српску државу и културу, казао је отац Симеон.
Беседу о Светом Сави казивао је пуковник Винко Марковски. Он је подсетио на лик и дело Светог Саве, од чијег нас рођења дели 848 година, а од упокојења 781.
-Заједно са оцем Стефаном Немањом 1198. године обнавља и гради највећи и најважнији српски духовни светионик, манастир Хиландар. Ту оснива прву српску духовну академију, библиотеку и болницу, пише Хиландарски типик, устав српског монаштва, којим се регулише монашки живот у манастирској заједници. Године 1200. пише „Службу Светом Симеону“ која заједно са каснијим делом „Житије Светог Симеона“ представља почетак српске литературе. Свети Сава се бави медицинским делима Галена, Хипократа и Авицене и регулише болничку организацију у Срба. Године 1206. одлази у Србију и мири завађену браћу Стефана и Вукана, а 1209. године оснива прву болницу у Студеници. На царском двору у Никеји 1219. године од патријарха Манојла Сарантена добија звање првог архиепископа, а од византијског цара Теодора Ласкариса самосталност, аутокефалност Српске православе цркве. Године 1234. се повлачи са места архиепископа, а годину дана касније опет је у Јерусалиму, Александрији, Антионији и међу монасима Синаја. На повратку, при посети бугарском цару Јовану Асену, упокојава се 14. јануара 1236. године.
Његов програм је био једноставан Божији и човечански пост, молитва и јеванђеље. Да би било који народ постао организована, уређена државна целина обично је било потребно много мудрих и учених глава, генерације способних, енергичних владара и неколико стотина година, а то је за Србе урадио малтене један једини човек за време једног 
кратког овоземаљског живота. Он је привео Србе ономе најлепшем у човечанству: православној литургији, православним иконама, православном појању, православној молитви и начину живота, истакао је између осталог Марковски.
У културно – уметничком програму наступили су Бора Дугић са оркестром „Ветрови Балкана“, глумац Милош Крстовић и КУД „Брадарац“. Централној светосавској академији коју су организовали Месна заједница Брадарац и манастир Рукумија, под покровитељством Града Пожаревца, присуствовали су председник Скупштине града Пожаревца Бојан Илић, председник Градске општине Костолац Иван Савић, члан Градског већа Срђан Радовановић, директор ЈКП „Комуналне службе“ Слободан Јовић, Зоран Милошевић и Зоран Стојићевић из Дирекције за производњу угља Огранка „ТЕ – КО Костолац“.
Д. Динић