Када се у Пожаревцу помене име нашег саговорника већина суграђана помисли на организацију „Пријатељи деце Општине Пожаревац“. То није случајно, имајући у виду да је Радиша Ђорђевић први човек ове асоцијације која све своје ресурсе усмерава управо у рад са децом, заштиту и промоцију права детета. Познат је посебно по организацији манифестације Дечија недеља која се приређује сваке године почетком октобра. Специфична обавеза везана за танану популацију којој треба пружити много тога лепог у доба одрастања, била је повод за сусрет са Ђорђевићем који је читаву каријеру посветио педагошком раду, образовању и васпитању младих. Као аутор и рецензент потписао је велики број различитих уџбеника за млађе разреде основних школа, док је за свој рад и ангажовање многоструко награђиван.
Рођен је у Лучици у породици оца Јакова и мајке Љубице који су се бавили пољопривредом. Безбрижно је одрастао играјући се са децом из сокака и братом Љубишом.
-Отац је имао тројицу браће, тако да су Ђорћевићи данас велика родбина, а у тој родбини био је и мој брат од стрица Новица Стојадиновић, који је похађао Учитељску школу, који је и мене увео у просвету. По основној школи и ја сам уписао Учитељску школу у Пожаревцу, говори Радиша.
Убрзо се у овом младом човеку развија специфичан однос ка предметима које изучава што га је усмерило у развојну психологију, а оно чега се посебно сећа је да је био прва генерација која је учила у новој згради Гимназије, са веома добрим професорима.
– Учитељска школа у Пожаревцу угашена је 1974. године иако су тадашња истаживања говорила да је она била међу три најбоље и најопремљеније у Србији. Уписао сам Вишу педагошку у Београду после чега сам добио и прво запослење у Текеришу, где сам радио јако кратко као наставник општетехничког. Интересантно је да сам на сам дан свадбе са супругом Живкицом, обавештен о пријему у Прву београдску гимназију у којој сам радио две године, после чега сам уписао и дипломирао педагогију, сећа се наш саговорник.
Непосредан рад у просвети, Радиша Ђорђевић заменио је 1980. године преласком у Међуопштински завод за унапређивање образовања и васпитања, као просветни саветник. Ова стручна установа је од 1992, као Школска управа Пожаревац, била део Министарства просвете, а Радиша самостални и саветник за одржавање квалитета образовног процеса. Овде је радио све до заслуженог одласка у пензију, 1. јула 2015. године, оставивши за собом период у коме се бавио увидом у рад и стручним усавршавањем наставног особља, стручних сарадника и руководилаца установа.
– Уз професионалне обавезе наставио сам да усмеравам најмлађе ка свим позитивним вредностима и тако је настала организација „Пријатељи деце Општине Пожаревац“ . Циљ је био укључивање шире заједнице у циљеве из области права детета, друштвене бриге о деци и активности на унапређењу рада са децом и за децу. Формирана је у сарадњи са асоцијацијом „Пријатељи деце Србије“ која је наставила традицију Друштва за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце, основане давне 1880. године, сазнајемо од Радише Ђорђевића.
Пријатељи деце Општине Пожаревац окупљају све градске асоцијације којима је стало до деце, њиховог васпитања и развоја, креативног провођења слободног времена, заштите и права. Кроз бројне активности даје се допринос промоцији и остварењу права детета и стварању услова за сигурно, креативно и срећно детињство. Поспешује се поштовање положаја детета у друштву и њихово пуно учешће у одлукама које их се тичу, слободан и хармоничан развој деце у духу наше традиције и Конвенције о правима детета УН у области образовања, културе, социјалне заштите, здравства…
– „Пријатељи деце Пожаревца“ укључили су се у рад Мреже организација за децу Србије – МОДС чије чланице се баве заштитом и промоцијом права детета у Србији. Од њих смо 2018. године добили зелено светло за рад на Протоколу о заштити деце од насиља, злостављања и занемаривања, тако да смо на територији Града Пожаревца анимирали бројне асоцијације и установе да скупа спроведемо у дело активност која је неопходна у актуелним временима, говори Ђорђевић.
Цео живот Ђорђевић је посветио деци, па је логично да највише слободног времена Радиша проводи уз унуку Еву уводећи је у спорт. Истиче да је посебно поносан на њен таленат за фолклор.
– Син Иван је докторирао електортехнику у Лондону као члан Светског клуба натпросечних студената и већ је двадесет година у главном граду Велике Британије у коме живи са супругом Артемис, са којом има сина Апола. Кћер Јелена је запослена у Креативном центру и са супругом Миланом Драгојловићем подарила нам је унуку Еву, дивну девојчицу која поседује комуникативне и уметничке способности, завршава Ђорђевић.
Влада Винкић