Перо ствараоца који деценијама кроз афоризме и духовите опаске засмејава јавност и изазива на промишљање, свој врх је утопило у мастило иза којег је остао траг једног горког времена, неостварених жеља, промашеног живота, супротстављања видљивим и невидљивим непријатељима, борбе са самим собом.
Роман „Резервни играч нижеразредног клуба“ води читаоца кроз наше нарави, фолклор, љубав, искушења, самоћу, наду и веру. Иако обухвата два актелна ратна догађања, они су само део приче без трунке политичке френетичности. Роман јасног језика, снажне поруке и реалности, који потписује наш суграђанин Слађан Мартиновић Буковски, уз слику људи који су ту, око нас, буди наду да резервни играч то не мора бити читав живот, нити да се један клуб довека може такмичити у нижој лиги.
Дијаметрално супротно дело од форми којима нас је Слађан Мартиновић путем националних и локалних медија засмејавао, по затварању последње странице емотивне читаоце може растужити. У причу о Микију, певачу из околине, из Стига, аутор уводи на већ опробан начин – хумористички и анегдотски, описујући урнебесне ситуације са бројних весеља које је јунак уз оркестар окусио зарађујући за живот. Несрећна љубав и облак ратног окружења који се надвија, талентованог и амбициозног момка, уместо у прву лигу живота, води на клупу за резервне играче. Клупу са које ће убудуће тешко поново ући на терен.
Дајући трећу димензију ликовима који окружују Мартиновићевог јунака, разоткривају се њихове мане, жеље, неуспеси… Управо тако аутор описује и Микија, који у нади да ће својеврсну лигу неостварених жеља наћи ван родног краја, неколико година борави у иностранству, где открива да је и постојање на овом свету – срећа, а успех није ствар битисања на неком географски лепшем месту, већ прихватање онога што нам је са даном рођења предодређено. Повратком на родну груду 1999. године, Микија дочекује оно што га је и испратило: још једна ратна страхота кроз коју пролази и из ње излази преображен и опоменут од Светитеља који му је у најтежем тренутку спасио живот. Одлучан у идеји да послуша спасиоца, сопствени духовни мир овенча трајним белегом – обновом лековитог извора у недођији родног краја, а као нека врста надокнаде, стиже сусрет са вољеном особом из младости…
Издавач романа „Резервни играч нижеразредног клуба“ је „Браво“ д.о.о. док је штампање помогао Град Пожаревац.
Влада Винкић