После Бранке Станарчић и Јашара Ахмедовског, Стојанка Стефановић је треће откриће славног Шабана Шаулића. Када јој је понудио дуетску песму „Буди искрен”, многи су се упитали зашто ову песму није поверио некој афирмисаној певачици, већ је направио преседан у каријери и поверење указао анонимној Стојанки.
-Пошто смо пре тога наступали заједно и певали неке дуетске песме, Шабан је знао моје вокалне могућности. Рекао ми је да нам се гласови лепо слажу и одлучио је да самном сними дуетску песму „Буди искрен”. Уз то је био добар пријатељ са мојим супругом Ацом, кога је изузетно ценио и са којим је често певао. Потврдило се врло брзо да је то био пун погодак, каже Стојанка. Поред Шабана песме за ову плочу су јој понудили и проверени композитори Ефтим Тиме Петров, Радослав Грајић и Мирко Кодић, који је све тако лепо аранжмански уобличио.
ОПРАВДАЛА ПОВЕРЕЊЕ
На њену велику срећу, песме са овог дискографског издања врло брзо су нашле пут до великог броја слушалаца. Захваљујући, пре свега Шабану Шаулићу, који је својим певачким ауторитетом и интерпретацијом у највећој мери допринео успеху песме „Буди искрен”, као и другим песмама са ове плоче као што су „Не живи се сто година”, „Где су ноћи, где су дани?” и „Милуј ме полако”, ова плоча је остварила фантастичан тираж од преко стотину хиљада продатих примерака. За једну почетницу то је био велики успех јер је Стојанка Стефановић стекла велику популарност и добила „Златну плочу”, чиме је на велика врата ушла у свет дискографије.
Било је на почетку жаока у стилу: ко је та почетница коју форсира Шабан Шаулић, али када су чули како пева и видели ко је тој почетници понудио песме за први албум, мишљења су брзо промењена и колеге су је прихватале са мање зависти. Још веће је поштовање и популарност стекла са следећом плочом, за коју су јој, између осталих, песме понудио један од најбољих композитора новокомпоноване музике свих времена Будимир Буца Јовановић, који је био одушевљен њеним гласом. Будимир Јовановић је преминуо децембра 1987. године, а албум са новим песмама се појавио почетком 1988. године са његовом насловном песмом „Дођи драги”, која је написана у маниру највећих хитова, а коју је Стојанка тако добро отпевала да се у почетним тактовима лако препознаје рукопис славног Буце Јовановића. Стојанки је то много значило за стицање самопоуздања у даљој каријери, али није била опијена славом и није журила да што пре објави нови албум, већ је брижљиво и полако бирала песме, са којима ће, пре свега она бити задовољна.
Није грешка
За прво емитовање хит песме „Буди искрен” на Радио Београду, везана је једна занимљива анегдота. Када је музички уредник ове, тада веома слушане радио станице, слушаоцима јутарњег програма представио нову певачку наду Стојанку Стефановић, помислио је да је дошло до грешке. Ставио је плочу на грамофон и после само десетак секунди емитовања, зауставио је. Уместо Стојанке са плоче је певао Шабан Шаулић! Уредник је помислио да је у омот грешком стављена Шабанова плоча. Тек када је боље погледао, схватио је да грешке нема, и да песму „Буди искрен” Стојанка и Шабан певају у дуету.
-Тај уреднички гаф на Радио Београду се дуго препричавао, а мени је помогао да се људи још више заинтересују за песме које сам снимила, присећа се Стојанка.
БЕЗБОЛАН ОДЛАЗАК СА ЕСТРАДЕ
После три године „Дискос” објављује трећу ЛП плочу Стојанке Стефановић под називом „Све му весело било”, коју је аранжмански маестрално урадио и са својим оркестром одсвирао Новица Николић Патало. Поред насловне, са овог албума су биле слушане и песме „Лудујем за њим”, „За пољупце твоје све бих дала”, „Много те волим” и „Ти си ми љубав велика”. Ипак, у жељама и честикама на радио таласима највише су биле тражене песме „Да ли ћу се мајком икад звати?” и „Пази мала”, коју је Стојанка снимила у дуету са својим веома популарним супругом Александром Ацом Стефановићем.
Онда је дошло до једне не тако ретке ситуације у естрадним круговима.
– Појавили су се бројни менаџери и продуценти дискографских кућа жељни новца, којима се нису допадала моја правила понашања на естради. Сметала им је моја скромност и моје облачење. Тражили су да се преселим у Београд, да они воде моју каријеру а не мој супруг. Мени то није требало, као ни већа популарност, јер сам имала довољно посла и нисам желела по сваку цену да јурим каријеру. Супруг Аца ме је у томе подржао, а и онако наше Велико Градиште никада нисмо намеравали да напустимо, објашњава Стојанка како је безболно напустила светла естрадне позорнице.
У међувремену се прикључила оркестру Жице Марковића, једном од најдуговечнијих оркестара на нашој естради, са којим је непрекидно наступала пуних двадесет и пет година.
-Сарадњу са тим дивним људима који су ми били и остали драги као фамилија, сматрам правим потезом у каријери, јер је било поштовања и разумевања и увек ће тако остати, истиче Стојанка.
Ипак, није потпуно престала са снимањима, а посебно је поносна на радио снимке које је пре десетак година забележила са оркестром Жице Марковића и Миланом Перићем, где је снимила пробране изворне и компоноване народне песме као што су: „Ливада је моја успомена”, „Имала сам једну љубав”, „Што је лепо кад се неко воли”, „Године су пролазиле”, „Од извора два путића”, „Куће мале, кречене у бело”, „По сокаку драги пева”, „Свака мајка која ћерку има” и још неке песме из репертоара Наде Мамуле, Бебе Селимовић, Зехре Деовић и Силване Арменулић, које се и данас могу чути на радију.
-Одрасла сам уз ту музику и то је вероватно најлепши период стваралаштва народне музике. Верујем да ће поново доћи време да се вратимо правим вредностима, јер оно што народ прихвати не може се неким помодарством и нечијом вољом избрисати, каже Стојанка.
Прва плоча са Новицом
Многи не знају да плоча „Буди искрен”, коју је Стојанка отпевала са Шабаном Шаулићем и са којом се прославила, није њена прва снимљена плоча. Естрадну каријеру је започела 1979. године са песмама Новице Урошевића „На старо се место враћам” и „Ти другу волиш”. Иако су песме лепо примљене од публике, до наставка сарадње никада није дошло.
НАСЛЕДНИЦА НАДЕ МАМУЛЕ
Стојанка Стефановић је рођена 16. јануара 1952. године, у селу Роћевцу, код Свилајнца, у породици мајке Винке и оца Милована. Од малена је заволела народну музику и са лакоћом још на школским приредбама певала народне песме. Највише је волела песме које изводи Нада Мамула, па је талентована Стојанка добила надимак Мамула.
Још у тим годинама била је једна од ретких која је могла својим гласом да изнесе захтевне изворне и новокомпоноване песме блиске правој народној музици, што је Стојанку још тада издвојило од многих.
Као и остали певачи тог времена почела је да зарађује у кафани, где се врло брзо потврдила као певачица.
-Време проведено у кафани сматрам једном врстом факултетског образовања. Радила сам са веома квалитетним музичарима и певачима. Почела сам са оркестрима Радета Седларца и Гоге Цветковића из Удовице. После сам наступала са многим квалитетним оркестрима тога доба као што су били оркестар Радета Ђорђевића, Рајка Маринковића, затим Мирка Кодића и на крају пуних 25 година сам певала са оркестром Жице Марковића. Имала сам срећу и част да наступам са Бебом Селимовић, Силваном Арменулић, Сафетом Исовићем и многим другим популарним певачима тог времена – присећа се Стојанка својих сарадника и колега.
Активно је наступала све до 2015. године када је преминуо њен супруг Александар Стефановић. Тада је одлучила да музици каже збогом и да се посвети породици.
-Имали смо диван брак, била сам увек заштићена и сигурна. Срећа је увек била на мојој страни. Задовољна сам оствареном каријером и својим животом. Пошто нам се кућа налази на обали Дунава у центру Великог Градишта, преко лета највише времена проводим у игри са унуком Јеленом, а у зимском периоду код кћери Весне у Швајцарској. Њих две су ми највећа радост, подршка и понос, вели наша саговорница.
ПРИЈАТЕЉ РУБРИКЕ
