Крај Спомен обележја рударима у Старом Костолцу, 6. августа, положени су венци у знак сећања на све оне који су уградили свој рад и живот у производњу угља и електричну енергију.
Венце су положили представници ЈП ЕПС – Огранак „ТЕ-КО Костолац“, Веселин Булатовић и Милан Лаковић, Синдиката костолачких копова Жељко Војиновић и Данијел Радосављевић, Термоелектрана Костолац, Душан Бакић, као и Града Пожаревца и Градске општине Костолац, Саша Павловић и Серџо Крстаноски.
Прво рударско окно отворено је у Костолцу 1870. године, подсетио је директор за производњу угља у Огранку „ТЕ-КО“ Веселин Булатовић и додао:
-Прва сијалица у Београду засветлела је од костолачког угља. Како се рударство развијало, отварани су нови рудници, Нови Костолац, Ћириковац јама, па површински коп и на крају површински коп Дрмно који је тренутно овде једини активан. Производња откривке започела је на копу Дрмно 1984. године, а угља 1987. То је сада савремен коп и угаљ се вади површинском експлоатацијом на дубини од 120 метара. Пројектовани капацитет копа је 12 милиона тона годишње. Међутим, још није дограђен за ту производњу и очекујемо да се у овој или наредној години бити оспособљен и да ће том количином сачекати блок Б 3.
Највећи потрошачи угља су костолачке термоелектране. Део производње је намењен за грејање индивидуалних домаћинстава. Тренутно се добар део угља прерађује и испоручује за друге енергетске капацитете у оквиру ЕПС-а.
Градоначелник Пожаревца Саша Павловић, у обраћању рударима на њихов дан је рекао:
-Сигуран сам да ни најпрецизнији статистичари не би могли да израчунају колико је деце и породица отхрањено у Костолцу и околини захваљујући угљу. Само они који су тај хлеб јели и једу и данас знају колико има кора и колико је тежак. Упркос напретку и развоју механизације, присуство човека на најодговорнијим местима експлоатације угља увек ће бити незаменљиво.
Борба за производњу електричне и топлотне енергије, покретача модерне индустрије никад не сме стати, поручио је градоначелник Пожаревца и честитао 6. август, Дан рудара.
Будућност производње угља на овом подручју је извесна захваљујући резултатима објављеним крајем прошле године након истраживања на потезу „Запад“, Дубравица – Батовац – Брежане. Резерве угља су овде процењене на 350 милиона тона.