КО ЈЕ БИО СИМА НЕСТОРОВИЋ ИЗ ВЕЛИКОГ ЦРНИЋА?
У Великом Црнићу недалеко од Пожаревца, у време владавине Aлександра, последњег краља Србије из династије Обреновић, живео је богати трговац и тада председник Народне Скупштине Србије Сима Несторовић. У Пожаревцу су својевремено, у сусрету са новинарима нашег листа, Симини праунуци Драгослав, новинар, и Милољуб, економиста, оживели сећања и прелиставајући документа из заоставштине свог прадеде, јавности учинили доступним непознате чињенице о овом познатом трговцу, посланику, сенатору, председнику Скупштине Србије…
За свога живота доста је створио, али је после његове смрти, мало по мало све то нестало. Остала су документа, писма, фотографије и нешто накита. Већи део имовине је проћердан, други део присвојила је нова власт 1945. године. А имао је газда Сима и више него што му треба: куће, магацине, подруме, оборе, баште, воћњаке… У кући у којој је живео и примао госте све собе су биле са патосом и салонским гарнитурама. Праунуци посебно памте зелене фотеље. Около куће било је велико имање са шумом, а у самом селу имао је велики млин.
Део његове имовине били су и дарови са венчања краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин, којима је Сима био стари сват: два пара дијамантских минђуша, сат са позлатом од 250 грама, који је по наруџби радио чувени Филип Патек из Швајцарске, брош и дијамантска игла. Интересантно је да је, иако није одобравао веридбу са Драгом Машин, Несторовић као народни првак и одан династији, ипак прихватио понуду да кумује на венчању краља Александра као стари сват.
Краљев пријатељ и врли родољуб
Сима Несторовић је за своје заслуге одликован и орденима Таковског крста првог и другог реда, а чести гости у његовом дому били су краљ Милан и његов син Александар Обреновић. На једној фотографији краља Александра снимљеној 1900. године, а пронађеној у Симиној документацији, налази се посвета: „Старом пријатељу свог дома и врлом родољубу у знак пријатељства. Александар Обреновић“.
После преврата 1903. године, Сима Несторовић се повукао из политичког живота и до своје смрти 7. јула 1921. године бавио се трговачким пословима.
Још 1898. године Сима Несторовић је без полагања пријемног испита примљен за члана трговачког извозничког еснафа. Из тог периода датира писмо (дозвола) којом се Сими Несторовићу дозвољава извоз житарица и стоке у Беч и Будимпешту. Извоз је организован из Кличевца. Ту је вршен утовар, а Сима је имао и своје шлепере којима је обављан транспорт.
Сима Несторовић је чак 42 године био запослен у српском Парламенту или пак Сенату. Као сенатор дао је прилог за реконструкцију цркве коју је подигао краљ Милутин у ондашњем Столинцу, а садашњем Смољинцу.
-Живела и хиљадила се Ваша фамилија, отписали су Сими Несторовићу у знак захвалности тадашњи Столинчани.
Колико је Сима био утицајан човек сведочи и сачувано писмо Јована Гардашевића, пуковника у пензији који је молио Симу да му „додели било какву службу, па макар и председника вароши београдске“. Међу бројним позивницама које су у то време упућиване Сими Нестсоровићу или пак Сима својим сарадницима и пријатељима, сачувана је и она којом овај посланик позива на венчање свог сина Милована са ћерком Недељка Ристића, Живком. Свадбено весеље је заказано у Великом Црнићу за 21. октобар 1879. године у 8 сати“, пише на позивници.
Из документације је видљиво да се Сима Несторовић залагао за отварање Трговачке академије у Београду што је изнето и у књизи „Трговачка коресподенција“ посвећена Сими Несторовићу, а коју је 1900. године објавио Јосиф Предић. Исте године 14. јула, Народна Скупштина је усвојила Закон на основу кога је основана Трговачка академија.
Део времена у коме је живео Сима Несторовића описан је 1995. године у серији емитованој на РТС-у под називом „Крај династије Обреновић“. Симини праунуци замерили су тада ауторима серије што њиховог прадеду нису приказали на прави начин. За разлику од тумача улоге (Симу Несторовића играо је Мирољуб Лешо), Сима је био крупан човек, имао је брадицу „на раздељак“ и није био снисходљив према краљу, већ напротив, важио је за отреситог и одлучног човека.
Из расположивих докумената да се закључити да је Сима Несторовић за председника Народне Скупштине изабран 15. септембра 1883. године, да је 1869. председавао Уставним одбором те да је у Скупштини провео чак 42 године. Праунуци Несторовића дуго су љубоморно чували занимљиве фотографије из Ниша. На једној су заједно краљ Милан, краљ Александар и Сима Несторовић фотографисани 2. августа 1898. Занимљиво је и писмо Ђорђа Цветковића које је завршило у ладици Симе Несторовића, а на коме је датум 27. новембар 1903 и текст: „Препоручујем Вам да капитал претворите у злато јер долазе опасна времена и крупни догађаји. О овоме обавестите и газде Саву и Перу из Великог Градишта“.
Сима Несторовић је умро у 86. Години живота. Иза њега је остао тестамент, а у тестаменту списак: куће у Великом Црнићу и Пожаревцу, 86 парцела, два двоспратна дућана у центру Пожаревца, локали у Салаковцу и Великом Црнићу, 20 хектара салаша, 300 хектара винограда и других пољопривредних култура…