Уочи великог српског празника – Савиндана, у Брадарцу су се деветнаесту годину заредом окупили мештани овог села са бројним пријатељима и гостима, славећи првог српског архиепископа, просветитеља Саву.
Свечану академију је здравицом отворио народни појац Милија Радивојевић – Баја, а о нашем духовном препородитељу од чијег нас рођења дели 851 година и 784 године од упокојења беседио је отац Симеон, игуман манастира Рукумија.
МОЛИТВОМ ПОСТИГАО МНОГО ЗА СРПСКИ РОД
Свети Сава је син Стефана Немање, великог српског жупана, рођен 1169. године. Као младић жудео је за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио. Немања је следио пример сина, те је и сам дошао у Свету Гору, где се замонашио и умро као монах Симеон. Сава је од цара и патријарха издејствовао независност српске цркве и постао први српски архиепископ. Подигао је заједно са оцем манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у светој земљи, мирио своју браћу завађену око власти, мирио Србе са њиховим суседима и стварајући српску цркву, стварао је српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе, радио је на добру свију, због чега је био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу која није пропала са пропашћу српске државе. Скончао је у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му је пренео краљ Владислав у манастир Милешева, одакле га је Синан паша подигао и спалио на Врачару, у Београду 27. априла 1594. године.
-Од своје 17 године када је отишао у манастир, Свети Сава није жалио своје тело, имао је бдења својом душом, тако да је молитвом Богу постигао као нико у нашем роду. Његова добра дела ће се тек знати на крају времена и само Бог зна колико се он потрудио за наш народ. Нама остаје да у времену у коме живимо чувамо своју свету православну веру и да се трудимо да живимо према њој. Свако у своме занимању може да буде човек, а може да буде и нечовек. Слободни смо по том избору чињења, да ли добра или зла. Оно што је Богом благословено, то је поштовање закона Божјег, поштовање закона савести, тако да треба да се трудимо да чинимо једни другима добро. Љубав према Богу се огледа у љубави према нашим ближњима, казивао је отац Симеон.
ДЕЛА ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ЗАДУЖБИНАРА
Обраћајући се присутнима, градоначелник Пожаревца Бане Спасовић је подсетио на дела великог српског задужбинара, који поред тога што је био ктитор и градитељ цркви и манастира, пренео је и укоренио код Срба веома вредно знање, друштвене и моралне норме и законе.
-Уверен сам да би данас, готово осам векова пошто се упокојио са овог света и отишао у онај вечни, био задовољан што се, више него његово име, слави његово дело и реч. Ипак, уколико не би памтили његово име и помињали га изнова, заборавили би и његове речи и дела, а они су нам данас потребнији него икада. Као што је тада помирио своју браћу и унео слогу међу њих, сигурно би му највећа жеља данас била да се у Србији помире све породице, сви рођаци, све комшије и пријатељи који су по било ком основу завађени. Данас овде у Брадарцу, благословени што је у нашој близини манастир Рукумија, стуб саборности овога краја, време је да се сетимо како се један принц одрекао свог престола и свих благодети које оно нуди, зарад благодети свог народа и то не оних материјалних, већ оних духовних, далеко важнијих. Време је да схватимо да то није била жртва, већ највећа награда коју нам Бог може подарити. Награда да по истеку овоземљског живота знамо да смо учинили нешто добро за своје ближње. Моје дубоко мишљење је да због свих добрих ствари које чините за своје ближње, Свети Сава би био поносан на Брадарац и на то како вас манастир Рукумија и Српска православна црква воде кроз ова времена пуна искушења, закључио је Спасовић.
Светосавској академији коју су организовали манастир Рукумија, Месна заједница Брадарац и Основна школа „Свети владика Николај“, под покровитељством Града Пожаревца присуствовали су председник Скупштине града Пожаревца Бојан Илић, заменик градоначелника Саша Павловић, начелник Градске управе Александар Симоновић, чланови Градског већа Дарко Мирковић, Томица Стојановић, Далибор Миљковић, Дејан Крстић, Драган Радовановић, директор ОШ „Владика Николај“ Дејан Животић, директори јавних предузећа и установа.
У културно –уметничком програму наступили су ученици основних школа „Свети владика Николај“ и „Краљ Александар Први“, КУД „Брадарац“, хор манастира Рукумија „Преподобни Роман Слаткопојац“, драмски уметник Александар Дунић и група „Бибер“ из Београда. По завршетку програма градоначелник Пожаревца са сарадницима уручио је пакетиће ученицима ОШ „Свети владика Николај“.
Д.Динић