Матуранткиња Тамара Милић ученица је генерације Пожаревчке гимназије, друштвено – језичког смера.
Посреди је особа снажних уверења, али и отвореног ума. Не воли неутралност и мрзи страх. Воли хип–хоп и диверзитет. Воли велике, катартичке приче и старе филмове. Воли псе и птице и желела би да се бави процесом стварања великих мултимедијалних дела.
Тамара иза себе има велика такмичења, а пред собом занимљиве идеје за будућност.
У трећој години гимназије освојила је друго место на државној Филозофској олимпијади и била представник своје земље на Међународној филозофској олимпијади у Риму 2019. На том великом такмичењу Тамара је писала есеј на енглеском језику и освојила почасну медаљу.
Током школовања у гимназији Тамара је била и чланица ликовне секције, учествовала је на школским ликовним колонијама и уметничким радионицама. Радила је сценографије за велики број школских представа, као и за представу „Међулушко благо“ која је одликована другом државном наградом и првом међународном наградом. Тамара је од друге године гимназије стални полазник истраживачке станице Петница, на семинару за дизајн. Њен научни рад објављен је у Петничким свескама 2018. године, а продукт њеног рада у Петници представљен је на изложби модерног намештаја САНУ.
Освојила је и награду за најбољу карикатуру на радионици познатог илустратора Боба Живковића.
Омиљени школски предмети су јој ликовно, филозофија и српски језик и књижевност јер пружају слободно, али смислено тумачење, концептуализам и самоспознају. Воли да учи сама и то чини кроз детаљно истраживање које подразумева педесет отворених картица у Гуглу, ижврљану свеску тезама и мапама и неколико фајлова у белешкама са референцама. Волела би да се физичко васпитање не оцењује бројчано. У школе би увела предмете који се баве оспособљавањем младих за практичне животне вештине као што су плаћање рачуна, располагање финансијама, здрав живот, економично и здраво кување и брига о себи и околини. Своје вршњаке могла би да научи како да истражују, слушају, гледају и читају нешто ново. Када јој је потребан бег од стварности, Тамара игра РПГ игрице и слуша музику.
Тамарина жеља је да упише илустрацију у Новом Саду на Академији уметности и да постане илустратор за неку велику компанију која креира игрице.
О својој школи каже: „Помогла ми је да пронађем себе. Говорим о гимназији као ентитету, она је нешто велико и за мене древно и пожелим некад да сам дуже с њом како бих више знала о њој. Хвала јој за све што је урадила за мене.“