У Костолцу, у дому Петка Поповић, још увек живе сећања на Јосипа Броза Тита, стару Југославију, ондашње поимање радничке класе и сељака. Иза широке капије, увек отворене за посетиоце, брижно је чувано око 3.000 најразноврснијих експоната. За узврат, очекује се само добра воља, без икакве надокнаде.
Ова два приватна музеја, један посвећен Брозу, други старим предметима, оруђу, оружју, украсима, новчаницама, значкама, документима, књигама.., Петко је стварао деценијама уназад. Рођен је 1932. године, у селу Латвица код Ариља. У Костолац се доселио врло млад и највећи део века провео у рудничким јамама, у подземној екплоатацији угља.
Како је војску служио у Титовој гарди, имао је част да га упозна, али највећи утисак је Броз оставио након посете костолачким рудницима.
– Тито је долазио у Костолац, обилазио руднике, инетересовао се за живот радничке класе. Он је преузео све мере да се Костолац изгради. Био је прави социјалиста, волео је свој народ. Њега и данас поштују. За њега је знао цео свет, сећа се Петко, и напомиње да је важно и данашњу омладину учити о њему, али и оне нешто старије:
– Ја сам данас политички неутралан, баш зато што се добро сећам тадашњег времена, додаје док нас уводи у Титов музеј.
На све стране фотографије, исечци из новина, књиге и бројни експонати…, док се са савршено очуване грамофонске плоче чује стара југословенска химна „Хеј Словени“. Пажњу нам скрећу предмети за које Петко каже да су припадали лично Титу, попут прибора за бријање, његове столичице из детињства, омиљени кофер…
– За столицу сам ишао у Кумровец. Чувала ју је бака која је била Титова комшиница, прича Петко, који је и у широј јавности добро познат као страствени и колекционар и неретко је већ био тема писања у разним медијима, посебно у време Титовог рођендана, 25. маја, и Дана Републике, 29. новембра, које овај Костолчанин не престаје да слави.
Чудесно камење
У простору Музеја старина, у једном углу, постављено је такозвано чудесно камење. Како каже наш домаћин, једно је за здравље, а друго за срећу. Потребно је само поседети који минут шакама положеним на камење, мислити позитивно, пожелети нешто и веровати.
– То камење потиче са познате „осмице“. Дуго ми је требало да га добијем. Дато ми је уз сагласнот Емира Кустурице. И сада многи долазе и због камења, каже Петко.
Експонати потичу из целе Србије, али и бивших југословенских република. Неке је сам проналазио, неке добијао од других људи, а добар део је куповао.
– Како би народ могао да дође и види све ово, отворио сам приватни Народни музеј у Костолцу. Врата су свима отворена. Улаз је бесплатан. И долазе са свих страна. Они који су из далека могу овде и да преноће. Имам засебну кућу са две просторије, креветима, купатилом, кухињом. И то је бесплатно. У дворишту имају простор за седење у природном окружењу, чак и за децу да се играју. Све, само да гостима буде пријатно и да виде ово историјско благо које чувам, додаје Петко, показујући на домаћу ракију која увек спремно дочекује посетиоце.
Међутим, како време одмиче, све му је теже да се брине о свим сакупљеним предметима, који захтевају и све више простора. Зато се нада и позива да се јави неко ко је заинтересован да преузме поставку, с тим што бу му најдраже било да то буде неко из овог краја:
– Добро би било да остане овде код нас, јер има ту јако вредних предмета. Али и ако не буде тако, најважније је да неко преузме да се добро стара, да отвори музеј и да људи могу све то да виде, каже Петко и позива посетиоце да наврате, на адреси Николе Граонића 34. Заинтересовани му се могу јавити и на бројеве телефона 012/ 241 – 183 и 060/ 6 – 241 – 183.
А. М.