Са непуних дванаест стао је у последњи од три полукруга, раме уз раме са девојчицама и дечацима, члановима Млађе групе Градског ансамбла народних игара и песама Центра за културу Пожаревац. Циљ свакога од њих био је савладају све што налажу строга правила фолклорног умећа и стваралаштва која је усмеравао и диктирао Бранислав Тошић – Микан, једна од легенди пожаревачког фолклора. Финале је било наћи се у првом полукругу. Пред малим Томиславом, Томом Јотићем то је био задатак великог труда, воље и жеље који се испуњава после три године. Коначно, 1998. нашао се у првом полукругу, очи у очи са Микановим благим, али захтевним погледом који је у неким сучајевима говорио више од речи.
У ФОЛКОР ПО РОДИТЕЉКОМ НАГОВОРУ
То су били фолклорни почеци нашег суграђанина Томислава Јотића, једног од доајена ГАНИП-а у коме је вршилац дужности уметничког руководиоца, мењајући колегиницу Марију Влајовић. Након 23 године игре за Градски ансамбл данас упоредо ради и као уметнички руководилац културно уметничких друштава у Шетоњу и Живици.
– У фолклор сам ушао на наговор родитеља, не знајући да ће ми управо то донети најзначајнију промену у животу. Окружен својим другарима, са којима сам дошао на прву пробу, схватио сам да фолклор захтева велики труд и залагање, да је потребно доста рада, жртвовања слободног времена, али да је овај сегмент уметничког ангажовања, пре свега, велико дружење и стварање нових пријатељстава која трају за навек.
Мајка Милијана, запослена у Привредном суду и отац Слободан, машински инжењер, данас пензионер, пружали су огромну подршку сину да истраје у фолклору који га је привлачио, јер, као и у сваком другом хобију, постоје успони и падови, добри али и мање добри дани, успех и неуспех. На путу ка успеху много му је помогла и сестра Марија.
– Наравно да у то време фолклор није ни у једном тренутку био у сенци мог школовања. Завршио сам Основну школу „Доситеј Обрадовић“, потом Политехничку у Пожаревцу, наставио у Средњој техничкој „Никола Тесла“ у Костолцу где сам стекао диплому електротехничара. Но,гледајући из данашње перспективе, да није било фолклора, мој даљи живот био би другачији јер бих се сигурно определио за даље школовање, а можда и одлазак у Београд. Све у свему, професионално се држим стечене струке и отворио сам малу фирму за сервис фирго уређаја.
ПРОЗОР У СВЕТ
На прву турнеју Томислав Јотић са ГАНИП-ом одлази 2000. године. Били су то наступи у Паралији. Упознајући грчку културу и традицију, схвата да је фолклор много више од игре и дружења. Фолклор постаје прозор у свет који лагано отвара и кроз њега упознаје људе који се такође баве игром, песмом и музиком али у духу своје традиције.
– Почињем да схватам шта значи разноликост култура и колико она може да привуче и учини да пожелиш да откријеш много тога новог и непознатог, а са друге стране да и сам презентујеш део културног миљеа у коме си одрастао и васпитавао се, прича Јотић.
– Сви смо радили исто, имали сличне кораке, а опет били различити.
У оквиру ангажовања у ГАНИП-у, Јотић нам говори да је прва велика и значајна награда освојена у Пољској 2007. године на такмичењу на коме је учествовало преко 15 земаља. Освојено је прво место у категорији стилизованог фолклора, а пехар је био остварени циљ и доказ да оно што „ганиповци“ годинама раде – раде најбоље! Захваљујући фолклору, Томислав Јотић је са колегама пропутовао Европу и део других континената, обилазили су занимљива места и видели многе знаменитости.
– Чињеница је да смо упознајући друге земље и људе, слушајући аплаузе на преко хиљаду концерата, колеге из моје генерације и ја, не само заједно одрастали, већ и постајали бољи људи.
ПЕСМА, ИГРА, ЉУБАВ
ГАНИП броји око 350 чланова, од најмлађих играча до извођача који остварују бројне успехе, није једноствно радити са њима.
-Није лако, али не радим сам, јер фолклор је тимски рад. Ту су асистенти који воде дечије пробе, музички корепетитор Саша Грујић од кога се практично не одвајам, такође, Марија Влајовић која је доста допринела и у сваком тренутку ми помаже око бројних активности које не могу самостално да реализујем. У раду са играчима препознајем не само таленат, већ и огромну жељу да достигну али и превагну успехе које смо ми постизали. Драго ми је што сам остао у свету фолклора и што имам могућност да младе људе водим кроз све лепоте живота који омогућава да песмом и игром шаљемо позитивну енергију и љубав према српској традицији.
Радни дан Томислава Јотића почиње у пола осам у Центру за културу Пожаревац организацијом пет категорија играча ГАНИП-а и њиховим радом, сортирањем и ревидирањем ношњи, договором наступа и турнеја.
– У паузи ових обавеза, реализујем приватни посао. У Центар за културу се враћам око 19,00 када почињу пробе ансамбала и то траје све до неких 23,00, па и дуже. Наравно, трудим се да ускладим рад са ангажовањем у културно уметничким друштвима Живица и Шетоње, што није једноставно, али, када се воли – све се може.
Пријатељи кажу да је фолклор Томин други живот.
– Фолклор јесте мој други живот јер сам у њему дуже од пола живота, а живот је заиста лепши, лакши и племенитији уз игру, музику и песму.
Влада Винкић