Према програму Народног музеја у Пожаревцу и елаборату руководиоца истраживања Драгане Спасић Ђурић, археолошка истраживања на локалитету Мали град–Тодића црква наставиће се и током овог лета. У току су организационе припреме и обављају се завршни послови на конзервацији предмета из Браничева, за коју су средства добијена од Министарства културе на конкурсу у 2019. години. Средства за истраживање обезбедио је Град Пожаревац, а дозволу за наставак тог посла дало је Министарство културе и информисања.
Истраживачки пројекат обухвата археолошка ископавања током јула и августа, као и низ других послова.
– Локалитет Мали град–Тодића црква, иако релативно мале површине од два хектара, представља бремениту културно-историјску локацију, што су археолошка истраживања Народног музеја у Пожаревцу дефинитивно и потврдила, каже Драгана Спасић Ђурић, археолог и додаје: – Вертикала од шест миленијума трајања различитих цивилизација, уз рударско-енергетске потенцијале, чија је експлоатација започета 1870. године, догађаји из Великог рата и страдања припадника Браничевског одреда, као и задужбина Драгутина Тодића и његове супруге Лепосаве, чине овај локалитет посебним.
Досадашња археолошка истраживања била су усмерена на дефинисање средњовековног Браничева, од оснивања епископије 1019. све до династије Комнина од 1081. до 1185, када Браничево доживљава највећи политичко-економски успон. Одвијала су се у западном делу Малог града, где су откривени бројни објекти, војно-резиденцијални, металуршко-ковачки, 24 пећи и др. Током 2020. планира се завршетак радова у западном и отварање нових квадрата у источном делу локалитета. Циљ истраживања је откривање чврсте камене структуре и стамбеног хоризонта из позног III и IV века, за које постоје одређене индиције као што су предмети, новац и остаци зидина. Осим тога, у итинерару Антонина наведено је да се на осмој миљи од Маргума, а две миље западно од Виминацијума, помиње постојање једне легије.
Новац и пломбе из XII века
То растојање одговара локалитету Мали град–Тодића црква. Зато овогодишња и будућа истраживања, поред праисторијских и средњовековних хоризоната, имају за циљ проверу података из итинерара: да ли се на Малом граду крајем III и током IV века налазио мањи каструм са једним делом легије Клаудија VII. Реч је о периоду када је читав простор од Маргума до Пинкума веома милитаризован и другачије фортификационо организован у односу на ранији период. Диоклецијан је извршио војне реформе и велике легијске формације разбио на мање јединице. Зато се не искључује могућност да је на Малом граду био смештен један део легије Клаудија VII, a део војске је могао остати у старом логору на Малом чаиру, на десној обали Млаве, истиче Спасић Ђурић.
Археолошка потврда у том смислу решила би бројне дилеме у историји Виминацијума и двојну поделу „вароши“, коју помиње више истраживача, а вертикала живота на Малом граду била би обогаћена за још једну важну, тзв. тетрархијску епоху.
Према програму Народног музеја у Пожаревцу и елаборату руководиоца истраживања Драгане Спасић Ђурић, археолошка истраживања на локалитету Мали град–Тодића црква наставиће се и током овог лета. У току су организационе припреме и обављају се завршни послови на конзервацији предмета из Браничева, за коју су средства добијена од Министарства културе на конкурсу у 2019. години. Средства за истраживање обезбедио је Град Пожаревац, а дозволу за наставак тог посла дало је Министарство културе и информисања.