У Општој болници у Пожаревцу, у организацији Удружења трансплантираних и пацијената којима је потребна трансплантација „Заједно за нови живот“, а уз подршку Привредног друштва „Георад“, одржана је трибина на којој су здравственим радницима пренета досадашња искуства пацијената и представника Клиничког центра Србије и Министарства здравља везаних за трансплантацију органа. Учесници овог скупа указали су на то колико је трансплантација значајна, односно колико је донирање органа велики и хумани гест.
Удружење „Заједно за нови живот“ основано је у октобру 2017. године. Помоћ овој организацији пружају како клинике које се баве трансплантацијом органа, међу којима и Клинички центар Србије, тако и Министарство здравља, медији, многобројни појединци и привредна друштва. По речима председника Младена Тодића, Пожаревљанина Удружење чине сами пацијенти. Између осталог, идеја и циљ деловања јесте организација трибина на којима се непосредним контактом пацијентата и лекара који се баве трансплантацијом органа, преносе информације о томе кроз шта су трансплантирани пацијенти прошли, а кроз какве околности пролазе они који још увек чекају орган.
О чекању на орган говорила је пацијенткиња Славица Обрадовић (44) која је на листи чекања за јетру већ четири године. Са аутоимуном болешћу бори се од своје 24. године. Славица се и даље нада да ће једног дана постати прималац новог органа захваљујући коме ће за њу и њену породицу отпочети нови живот. Дарко Бабић (37) из Смедерева болује од урођене цистичне фиброзе, а орган који чека су плућа чију је трансплантацију могуће обавити искључиво у иностранству. Тренутно, Дарко функционише са 22 посто капацитета плућа, а лечење обавља на београдском Институту за мајку и дете. Обзиром да су оваквим пацијентима неопходни посебни услови, Удружење је покренуло иницијативу за изградњу ЦФЦ центра у коме би се лечили пацијенти од ове ретке болести, којих у Србији има 250. Он је посебно подвукао значај уласка Србије у Еуротрансплант у чему пацијенти који су у сличном стању виде нову шансу. Осим оних који још увек чекају на трансплантацију органа пример новог живота дали су пацијенти којима су веома успешно извршене операције пресађивања органа, а о свом искуству осим Младена Тодића говориле су и Сандра Живковић (27) из Књажевца, која од пре шест година дише пуним плућима и Ивана Јоксић (27) којој је трансплантирана јетра.
Докторка Наташа Петровић, начелница анестезије и реанимације у КЦС и члан тима за трансплантацију јетре напомиње да се у цео овај процес ушло са великим ентузијазмом, чега ни дан данас не мањка. По њеним речима статистика је показала да је далеко већа шанса да нам затреба орган, него да га донирамо.
-Велику дилему колеге имају приликом утврђивања мождане смрти, имају неку врсту страха када је реч о овој теми. Уколико препознате таквог пацијента, не морате ни да доказујете стање мождане смрти, већ га транспортује до Ургентног центра, а ми ћемо урадити све остало, обратила се колегама др Петровић.
Велику помоћ у развијању донор програма имају и локалне здравствене установе. Директор Опште болнице у Пожаревцу др Данко Николић подсетио је овом приликом на један медицински случај из Пожаревца. Наиме, пре три године, пацијент коме је дијагностикована мождана смрт упућен је тада у Клинички центар Србије и захваљујући њему спашена су четири живота. Тиме је пожаревачка била једна од првих екстерних болница, која је пацијента упутила као потенцијалног донора органа.
По завршетку трибине, у знак захвалности на подршци коју пружају, захвалнице су уручене директору Опште болнице др Данку Николићу и директору ПД „Георад“ др Миодрагу Степановићу.
Медији- значајна карика
Година 2017. је по броју обављених трансплантација била рекордна са 90 трансплантација, и 41 донором. Прошле године забележен је значајан пад броја донора, чему је вероватно допринела и негативна кампање вођена током доношења новог Закона чији би ефекти тек требало да се виде.
М.П.
Фото: В. Јовић