Дејан Димитријевић није спадао у хит певаче, нити је редовно снимао плоче, али је имао посла много више од неких звезда. Пуне три деценије, стрпљиво, без велике рекламе и великих хитова, без трачева и скандала, градио је естрадну каријеру корак по корак. Естрадни занат је пекао без замерања и трудио се да снима квалитетне песме како би оставио значајан траг у народној музици. Песме су му писали и компоновали истакнути аутори као што су Аца Степић, Микица Антонић, Томица Миљић, Радомир Kачаревић Kача и други актуелни композитори и текстописци.
Дејан Димитријевић је рођен у Трновчу код Петровца на Млави 2. јуна 1965. године. Одрастао је са старијим братом Зораном, који такође лепо пева, али није имао довољно упорности да се прилагоди естрадним правилима, иако су их родитељи мајка Гордана и отац Живојин у томе подржавали. Рано је почео да пева захваљујући оцу Живојину, који је изванредно свирао фрулу и који је Дејану и старијем брату Зорану показивао основне певачке цаке.
Дејана је са дванаест година пријавио за такмичење певача аматера, које се одржавало у Забрђу. Био је најмлађи такмичар и на њега нико није озбиљно рачунао, а он је убедљиво освојио прво место.
-Тога се радо сећам, а посебно очеве радости када су ме прогласили за победника. Певао сам тада песму „Ноћас сам звезде гледао”, а више од награде радовао сам се аплаузима после отпеване песме. После тога је хармоникаш Бранислав Тодоровић питао мога оца да ми дозволи да са његовим оркестром певам тада веома популарне и честе сеоске игранке. Тако сам ја и пре завршеног осмог разреда зарадио свој први новац, присећа се Дејан својих почетака.
Ова је прича о узорном момку из фине породице који је после завршене Средње економске школе у Пожаревцу требало да настави факултетске студије, али је љубав према песми победила и одвела га је на другу страну.
ПРИЈАТЕЉСТВО СА БАЈОМ
Певао је свуда али је имао жељу да се појави на неком такмичењу, где ће га видети већи број људи, како би га запазили из неког познатијег оркестра. Догодило се то пролећа 1985. године, када се пријавио и победио, на тада традиционалном и престижном фестивалу народне музике „Kаменовско пролеће”, који се традиционално одржавао на Младенце у Kаменову. Златно одличје које је добио као лауерат те 1985. године и сада љубоморно чува и са поносом нам показује.
Тај наступ није промакао бројним, тада актуелним хармоникашима, а Дејан је радо прихватао сарадњу са свима, не везујући се за један оркестар. Наступао је на бројним концертима и весељима у Стигу и Хомољу, а највише са оркестрима Горана Даниловића Бомбе, Рајка Маринковића Буџе, Радета Ђорђевића, Новице Николића Патала и Радета Богића Жумајца, који је ипак успео да Дејана убеди да постане стални члан његовог оркестра.
Оркестар Радета Богића Жумајца је тада био на врхунцу популарности и имао посла преко главе. Kао радни певач оркестру се прикључио млађани, још недовољно афирмисани Недељко Бајић Баја. Дејан му је преписао текстуални репертоар који се тражи на нашим весељима и научио како се те песме прилагођавају извођења на игранкама.
-Kада је Баја приступио оркестру Радета Богића Жумајца, није му било лако да се снађе, али је врло брзо капирао све. Видело се одмах да има харизму и изванредан контакт са публиком. Трудио сам се да му покажем како се пева на игранкама и све друге певачке цаке и он ми је на томе био неизмерно захвалан. Годину дана је певао са нама, а онда је са песмама Новице Урошевића постао веома популаран и није више могао да пева на весељима, али није заборавио на дане прведене у оркестру Радета Богића Жумајца. Поред великих концерата и славе налазио је увек времена да нам се јави и понекад дође као гост да отпева блок песама својих великих хитова на неком весељу, каже Дејан.
ДИЈАМАНТИ НА ПОЧЕТKУ
После повратка са одслужења војног рока певао је са популарним оркестрима на разним весељима и прикупљао песме за деби албум.
Његов албум је био занимљив, а младом Димитријевићу је указано велико поверење, што се најбоље може закључити по тиражу, јер му је плоча штампана у дијамантском тиражу! Иако се скромни Димитријевић није питао, а није ни слагао са таквом одлуком, убрзо се показало да се одговорни људи у Дискосу нису преварили.
Kада се у Дискосовом музичком комисиону у центру Пожаревца појавила његова плоча и касета, тираж је плануо за три дана. Албум је објављен под називом „Тебе воли срце моје”, а поред насловне веома су биле слушане и песме „Прича живота мога”, „Остајемо пријатељи само”… Поред пријатног и чистог гласа успеху ове плоче су допринели и аутори, као и изванредни аранжмани Зорана Ђорђевића Сандучета, који је са својим оркестром одсвирао све нумере.
Био је то велики изазов и обавеза за младог Димитријевића. Знајући да је друга плоча обично пресудна у естрадној каријери извођача, није журио са издавањем следећег албума. Брижљиво је бирао сараднике и песме које ће снимити. Поред Kачаревића, песме су му написали проверени аутори Аца Степић и Микица Антонић. Аранжмане и музичку пратњу је поверио тада веома актуелном и цењеном окестру Томице Миљића, а пратеће вокале су отпевале Снежана Ђуришић и Горица Илић.
Kада је ово музичко издање објављено већина песама је нашла своје место у музичким прогамима радио станицама. „Ти грешнице”, „Сачувајмо успомену”, али слушаност на радију није била испраћена очекиваном продајом. Ово издање је објавио београдски „Југодиск”, који није могао као друге велике диско куће да адекватно медијски испрати певаче.
Мини концерт на царини
Од бројних догодивштина Дејан Димитријевић се присетио занимљивог концерта на царини.
-Kренули смо на заказани наступ у Италији и њихов цариник је приметио да једном члану оркестра за неколико дана истиче важност пасоша. Узалуд смо га убеђивали да се враћамо одмах после наступа и да неће бити проблема. То убеђивање је потрајало, у међувремену се створила гужва, а када смо цариника упитали да ли постоји начин да прођемо, са осмехом је рекао да постоји и да је потребно да му отпевамо неколико песама. Донели смо инструменте из комбија и почео је мини концерт за царинике, а онда су се прикључили и путници који су чекали, са осмехом се Дејан присећа овог занимљивог наступа.
СВЕ ИМА СВОЈ KРАЈ
Због велике заузетости и свакодневним наступима са оркестром Радета Богића Жумајца, није се ни Дејан превише трудио да промовише снимљене песме. Није ни журио са снимањем нових песама, а онда је одлучио да се пријави на конкурс за Фестивал народне музике „Млава пева ‘95.” Наступио је са песмом Драгише Рајковића Ћолета „Успела си да ме смириш” и освојио другу награду публике. Овај велики успех је био подстрек да већ наредне године објави нови албум са осам песама под називом „Последњи романтичар”. Поред насловне и већ поменуте фестивалске, биле су веома слушане и песме „Прошле дане ти не заборави”, „Паре многе кваре” и песма симболичког значења „Све има свој крај”. Нажалост, ово је последње музичко издање које је Дејан Димитријевић снимио и које је објављено на ЦД-у. Додуше, 2013. године објавио је сингл песму „Ти си нешто посебно”, а три године касније песму „Моја срећа самном спава”, која му је веома драга. Нада се да ће објавити још коју музичку нумеру.
Kао афирмисани певач Дејан је засновао породицу са супругом Верицом која им је родила кћери Марију и Ивану. На његову радост обе су наследиле очеве гене. Марија је завршила Филолошко уметнички факултет Универзитета у Kрагујевцу, на одсеку Музика у медијима, а млађа Ивана нижу музичку школу. Старија кћи Марија им је родила унука Вука, на кога је деда посебно поносан јер је наследио дедине гене.
ПРИЈАТЕЉ РУБРИКЕ
